Olivera-292

ОЛИВЕРА – ЈЕДНО ИМЕ ДВА СВЕТА

ОЛИВЕРА

Представа „Оливера, једно име два света“ прича је о најмлађој кћерки кнеза Лазара, која је зарад очувања мира и покушаја одржавања српске средњовековне државе, након Косовског боја, као залог вазалне верности, дата за жену турском султану Бајазиту.

Olivera-228

Сагледано извођачки, глумице имају захтеван задатак међусобног подударања, надопуњавања и претпостављања, будући да је улога Оливере презентована кроз перформанс у два лика. Управо овај сценски приказ је појачао симболичку раван судбине једне принцезе, кроз чији живот се прелама и судбина државе. Крхкост у појави, чврстина племенитости и величина тегобне ганутости моменти су изузетно одговорно и зналачки вешто приказани у овој монодрами симбиотске глумачке изведбе. Такво нешто праћено је и двоструком временском игром у нарацији – од радости детињства, испуњеног љубављу, невиношћу и брижношћу до бременитости историјских неприлика, које траже одлучност, смерност и разборитост. Баш су на овом задатку носитељке улоге дале свој изузетан доприност. Иако младе глумице, показале су да у њиховом случају младост не може да завара, већ само да иде у прилог реалистичности приказа, а глумачка га зрелост испуњава јасно профилисаном емоцијом и промишљеним наступом, које чак и сценска огољеност додатно појачава.

Olivera-341

При свему томе, емотивни план, само на први поглед растрзан противречјима, износи величину љубави као суптилног сентимента, који се својим присуством разлеже у свакој Оливериној појави, било на двору њеног оца или у харему њеног мужа. Она ту љубав, у лику принцезе, не износи као породичну подразумеваност, нити, у лику султаније по нужди, као срачунату претворност, већ као одраз истинитости свога бића, које узноси честитост. Управо ове емотивне крајности ваљано су обједињене у извођачком склопу глумица, а уједно и доприносе нарастању емотивног набоја у доживљају код публике. Свему томе значајан прилог даје текстуално позивање на духовну узвишеност, која се сценски и психолошки појављује у значају и значењу женског принципа, што са собом носи истинотост Гетеовог стиха: „Женственост вечна увис к себи нас води.“
Због свега присутног у сценаријском и извођачком погледу, ова представа нема намеру да се дави у крви косовских витезова, већ чедношћу племенитости која је после битке преживела да укаже на вредност живота и умећа његовог оплемењивања.

Цена карте: 500 дин.

ТЕКСТ И РЕЖИЈА

Владан Славковић

ИГРАЈУ

Кристина Јевтовић

Светлана Миленковић

КОСТИМОГРАФ

Стефан Савковић

МУЗИКА

Никола Воштинић

ОБРАДА ЗВУКА

Саша Филиповић

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *