Четвртак, 14. мај 2026. године у 20ч

НИЈЕ СМЕШНО, ЖАРКО!

Џери Сајнфелд и Луи ЦК су успешни амерички стендап комичари који имају и своје успешне ТВ серије, Срђан Олман је успешни домаћи стендап комичар који има… Позоришну представу. За серију још није скупио буџет.

Ипак, удружен са искусним и шармантним глумицама Бојаном Грабовац („Андрија и Анђелка“, „Игра судбине“) и Тамаром Белошевић („Ургентни центар“ и „Игра судбине“), а уз помоћ текста и режије Сташе Копривице („Хотел 88“, „Не играј на Енглезе“, „Прича се по граду“), Олман успева да вешто балансира на танкој линији која дели стенд-ап од драме.

„Није смешно, Жарко“ је прича о… Па, изненађујуће, али – о једном Жарку. Ова необична мешавина комедије ситуације и стенд-ап комедије доноси сат времена и петнаест минута освежавајуће забаве, али и узбудљивих тема и питања који ће бити повод за ужарене расправе након представе.

„АКО САМ ЖЕНА, НИСАМ КОЊ“

Комедија за јаке жене и храбре мушкарце. Урнебесна комедија о жени која тражи љубав. Комична и искрена прича о жени која се у потрази за оним правим понекад изгуби. Прича је о симпатичној и помало наивној девојци од тренутка губитка невиности до пунолетности. У бити, прича је о свакој жени која покушава пронаћи „оног правог“.Прича о паметној младој жени која чини глупости. За љубав. Због биолошког сата. Због баке. О баки која је тера да се уда. О мушкарцима који се не би оженили.

Прича која ће вас насмејати и расплакати. Прича коју ће свака жена разумети. Има ли у љубави срећних завршетака или нас је, како каже главни лик, “сјебао Холивуд”?

Погледајте ову монодраму која ће вас натерати на размишљање о вечном питању сваке жене – јесам ли нормална. Ова монодрама на комичан начин приказује сазревање од прве љубави до првих бора и једну од најважнијих борби сваке жене – борбу за прихватање саме себе.

Станд-ап комичарка и глумица Ана Познановић, у свет станд-ап комедије упловила је након објављеног романа „Врати се мами, сисо“, који говори о младој жени која се неуспешно покушава носити с балканским системом вредности, мајчиним синовима и њена дисфункционална породица.

Након вишегодишњег стажа као станд-уп комичарка, монодрамом “Ако сам жена, нисам коњ” коначно се опробала и на “даскама које живот значе”. Ова монодрама игра се с великим успехом и публика јој се увек изнова враћа због комичног, али пре свега искреног тона у којем су испричане женске борбе, страхови и чежње.

Четвртак, 21. мај 2026. године у 20ч – Термин представе померен је са 23. маја на четвртак, 21. мај у 20ч. Све купљене улазнице и места важе без потребне замене карата. Поврат новца или замена улазница за друге наслове могући су до среде, 20. маја до 20ч на месту где су карте у купљене, након чега ће се улазнице рачунати искоришћеним! Хвала!

ВЕЧЕРАС СМО САМИ

Вечерас смо сами је духовита и динамична комедија у којој блистају Семир Гицић и Наташа Аксентијевић. Ова представа доноси причу о љубавном животу двоје људи чија се веза љуља између страствене љубави и немилосрдних сукоба. Кроз духовите дијалоге, неочекиване ситуације и препознатљиве тренутке из свакодневице, публика ће уживати у причи која истовремено забавља и подсећа на сложеност љубавних односа.

Код нас се све понавља, а опет заборавља, као да се није ни догодило, ни рекло. Ништа се на овим просторима не догађа што се већ није догодило.
Балкански менталитет у једној комедији у којој човек пристане на све оно на шта, декларативно, никада не би пристао. Специфичност овог тла је да су и пристанак, и непристанак подједнако погрешни. А најтеже је убедити себе да се твој живот стварно догађа, те да није нечија рђава шала. Кад човек мисли да се нешто завршило, оно тек почиње, кад поверује да је разумео, баш тада је преварен, по ко зна који пут!

Зато дођите и погледајте комедију какву још нисте видели!

Играју: Наташа Аксентијевић и Семир Гицић

МАМБО ИТАЛИЈАНО

МАМБО ИТАЛИЈАНО је црнохуморна представа смештена у веселе седамдесете, у још веселију Италију!
У то време је Сан Ремо у пуној снази, а диско влада уличном модом. У центру приче је млади преводилац у пуној снази, којем случајно, у живот улази жена.

Жена са великим Ж која му мало по мало уништава један по један сегмент Живота! Најзад, што је у складу са апсурдном логиком љубави, њих двоје започињу везу, што се испостави као одлична стартна позиција за низ других проблема! Још већих и луђих!

[layerslider id=“102″]

Како се (и да ли се?!) наш јунак спашава из тог замршеног клупка?

Играју:
Мирка Васиљевић
Немања Јаничић
Ђорђе Стојковић

ТЕШКО ЈЕ РЕЋИ ЗБОГОМ

У драмском тексту “Тешко је рећи збогом“ сусрећемо се са необичним брачним троуглом. У динамичној причи пуној неочекиваних обрта “жртва“ и “прогонитељ“ замениће места, “истине“ ће постати “лажи“ а “лажи“ ће постати “истине.“

Примењујући акронолошки начин приповедања, исписујући брзе, готово колоквијалне дијалоге, Миро Гавран је написао модерну савремену драму са којом ће се данашњи гледаоци лако поистоветити, проналазећи у судбинама приказаних јунака делиће свог личног искуства.

Неки театролози су овај Гавранов текст именовали комедијом, неки мелодрамом, неки драмом, а у њему се све те одреднице сусрећу и преплићу, позивајући глумце и редитеља на грађење снажне представе, која никога неће оставити равнодушним.
Ако се слажете са тврдњом да су мушко-женски односи најважнији за нашу срећу и несрећу, онда ћете у овој представи истински уживати.

УЛОГЕ:
Невена Вукес
Нина Јанковић
Иван Михаиловић

ИВАНОВ

Први пут изведен у Корш Театру 1887. године, Иванов је доживео неуспех који је Чехова натерао да поново седне за писаћи сто и преуреди једно од његових најважнијих дела. Ова драма у четири чина је отворила многа питања не само у глумачким круговима већ и на психолошким универзитетима где су рађена многобројна истраживања на тему психологије главног лика Иванова. Његова важност огледа се у свевременској потреби човека да не изгуби себе и поставља питање колики је значај околине у којој се налази свака људска јединка. Да ли је одустајање начин борбе? Да ли је егоизам највећи људски непријатељ? Да ли је љубав увек исправна?
Сто тридесет година касније Иванов је никад актуелнији.

„Ја и сам не знам шта ми је“ – Николај Алексејевич Иванов

Играју:
Иванов, Николај Алексејевич – Новак Пулетић
Ана Петровна – Јована Трошић
Шабељски, Матвеј Семјонович – Петар Рацић
Лебедев, Павле Кирилович – Лука Несторовић
Зинаида Савишна – Милица Ђуричковић
Саша, кћи Лебедевих – Катарина Рајковић
Љвова, Јевгенија Константинович – Ивана Радоман
Бабакина, Марфа Јегоровна – Јана Рокић
Косих, Димитрије Никитич – Никола Антонијевић
Боркин, Михаило Михаилович – Стефан Коматина
Авдотја Назаровна – Лана Ђуричковић
Јегорушка – Воја Милчић
Гаврило – Марко Миловановић

Режија – Виктор Лазар

Дизајн плаката – Марко Миловановић
Сценографија – Ана Маринковић, Никола Богдановић, Новак Пулетић
Музика: Новак Пулетић
Организација – Јована Недељковић

ПРАХ

Колико пута сте се ставили у кожу лото милионера?

Кажу да позориште које постиже идентификацију код гледаоца може да утиче на његову свест. Онда смо у великом изазову, јер један брачни пар има срећку вредну два милиона на столу и то је наравно само њихов почетак. Ово је прича о нама. Нашој перманентној транзицији, надама и вечној борби.

Улоге:

Наташа Нинковић, Зоран Цвијановић

Превео: Радослав Миленковић

Режија, адаптација текста и избор музике: Вељко Мићуновић

Сценограф: Љубица Милановић

Костимограф: Марина Вукасовић Меденица

ДА ТИ КАЖЕМ – НОВЕ ПРИЧЕ

Представа „Да ти кажем – нове приче“ је директан повратак почетном ДНК Театра Улица. Као и прва представа (Да ти кажем) која је направила својеврстан темељ за све остале позоришне ликове и приче који су морали бити оживлијени и испричани од стране наших чланова, и овај пројекат се враћа тој публици, публици која је хтела да погледа тамо неки реалан живот на
сцени, живот који је тежак али у исту руку и леп, јер да није тежак питање је да ли би имао вредност и да ли би се уопште звао живот.

„Да ти кажем – нове приче“ су нови ликови, нова представа али исти универзум. И не, не морате да гледате први део да бисте разумели овај. Мада, погледајте и први део.

РЕЧ РЕДИТЕЉА:

„Правилно, логично, доследно, људски, мислити, хтети, тежити, деловати, стојећи на позорници“
– К.С. Станиславски

Можда највећи проблем овог текста био је дати му наслов. Да ил ставити број „2“ иза „Да ти кажем“ или у потпуности променити име? Како избећи питање: „Ако је ово наставак да ли могу да гледам само ову представу?“ И онда након ових питања обавезно следи „Зашто уопште писати наставак када „Да ти кажем“ има заокружену причу?“
Након тромесечног разматрања како да именујем наше најновије чедо, усудих се да на
сва питања одговорим једном цртицом и додам две речи: „Нове приче“.

И ето, кратка прича о порађању једног наслова који, ако буде имао срећу своје претходнице, можда неће постати омиљено дете, али може да буде оно најраздраганије, најнемирније, најживахније, оно што ће највише пута бити опоменуто и прекорено, али са којим ћемо сви хтети да се дружмо.

„Да ти кажем – нове приче“ прати пет паралелних прича, пет различитих судбина. Животне одлуке са којима се сусрећу јунаци су њихове, али и наше и самим тим публици дају простора за идентификациу и изненађење. Љубав, пороци и доношење екстремних животних одлука чине „Да ти кажем – нове приче“ посебном представом која ће дати све од себе да допе до сваког појединца који јој пружи прилику да је упозна.

Жанровски опредељена као драма, ова представа никако није она која због стила писања драмског дела губи животност у 21. веку, већ мудро користи трагичне ситуације ликова како би унела и благу нит хумора који кад се повеже са целом причом подиже доживљај на један виши ниво, дајући публици информацију да се на сцени управо у тренутку извођења дешава живот.

Новак Пулетић

Улоге (по редоследу појављивања):
Муж – Алекса Сузић/ Никола Масал
Жена – Маша Котаранин/Сара Михајловиц
Друг 1 / Другарица 1 – Матеја Пјановић / Уна Нинић, Миа Јовановић
Друг 2 / Другарица 2- Матеја Јовановић, Никола Радуловић/ Миона Гујаничић
Праисторијски човек – Лука Драгојловић / Никола Ђокић
Праисторијска жена – Емилија Милановић / Јована Даутовић
Отац / Мајка – Никола Масал / Емилија Милановић
Син / Ћерка – Димитрије Голднер / Маша Ћирковић
Каматаш – Никола Ђокић / Лука Драгоиловић

Особа 1: Уна Нинић / Маша Котаранин
Особа 2: Миона Гујаничић / Димитрије Голднер
Особа 3: Јована Даутовић / Алекса Сузић
Особа 4: Сара Михајловић / Матеја Јовановић

Тон мајстор: Теодора Семић
Светло мајстор: Теодора Семић
Сценографија: Новак Пулетић
Костим: Новак Пулетић
Плакат: Растко Лулић
Асистенткиња режије: Теодора Бараћ
Текст и режија: Новак Пулетић

ВЕЧЕРЊА РУЖА

Три трагичне приче. Три судбине. Три девојке које живот није штедео. Хелена, Ружица и Светлана. Младе, лепе и несрећне. Једини њихов грех је што су веровале погрешним, али блиским људима, што их је одвело право на бесповратни пут у пакао – постале су жртве трговине људима.

У овој представи жртве имају своја имена, имају своја лица, што нам дозвољава да се повежемо са њима у тешким животним причама које су их задесиле. У животу, у нашој околини, то су лица безброј безимених жена које срећемо у продавницама, на улици или у свом комшилуку.

Трговина људима и принудна проституција је једна од најраспрострањенијих облика криминалне делатности.

Ово је тема о којој не би требало гласно да се прича, већ да се вришти о њој, да нам се свима уреже у свест, да нас све колективно пробуди . Да нас освести. Да нам лупи један колективан друштвени шамар, да бисмо постали барем мрвицу одговорнији и опрезнији у овом данашњем свету у коме живимо, у свету искривљених вредности.

Представа нас све, појединачно, позива на личну и друштвену одговорност која је у нама успавана.. Сад је тренутак да нам се упали црвени аларм у глави да се ове ствари не дешавају само другима ! Дешавају се свима.

[layerslider id=“89″]

АУТОР ТЕКСТА: по мотивима романа „Изгубљене у магли“, Владе Арсића

ДРАМАТИЗАЦИЈА И РЕЖИЈА:  Наташа Радоњић

УЛОГЕ:

Јана Стојчић – ХЕЛЕНА
Наталија Богдановић– РУЖИЦА
Слађана Живковић– СВЕТЛАНА
Игор Миликић – ЕКРЕМ ЈАКУПИ
Александар Радојковић –МИХАИЛО ЂОРЂЕВИЋ МИКИ
Владимир Јоргић–ДАНИЈЕЛ
Марина Мардер – КАТАРИНА АЛЕКСАНДРОВНА ВОЛКОВ
Радослав Мандић – ИНСПЕКТОР АНДРИЈА КАШИКОВИЋ
Данијел Јовичић – АРИФ
Никола Булатовић– УРОШ МЕШТАР
Кристина Димитријевић – ТОДОРКА
Анета Перишић – ВИШЊА
Лара Стојчић– МЕДИНА
Данијел Ђорђевић – СИНАН

ПЛЕСНЕ КОРЕОГРАФИЈЕ: Лариса Радоњић, Милош Матић, Алекса Денић, Никола Шнеп

ТРАЈАЊЕ: 100 МИНУТА 

ТЕХНИЧКА ПОДРШКА:

ДИЗАЈН ЗВУКА: Зорана Пејић
ДИЗАЈН СВЕТЛА:Николина Ђукић
ВИДЕО ПРОЈЕКЦИЈА:Никола Шнеп
ВИДЕО ДИЗАЈН:Аета Перишић, Александар Радојковић
КОРЕОГРАФИ: Лариса Радоњић, Милош Матић
ДИЗАЈН КОСТИМА:Јелена Васиљевић, Светлана Васиљевић
СЦЕНОГРАФИЈА, ИЗБОР И ДИЗАЈН МУЗИКЕ : Наташа Радоњић

ПОЛА – ПОЛА

Ако позориште треба да буде огледало друштва, онда је ова представа најбољи пример. У њој се траже одговори на питања која неретко себи постављамо, од оног „зашто се нешто баш мени догађа“, па до „јесам ли усамљен, тужан, успешан…“
Ова необична прича заснована је на истраживању феномена развода брака у нашој култури. Текст се темељи на социолошким и психолошким студијама и истинитим причама. Какве грешке родитељи праве ако се не посвете деци на прави начин и како их заштити у таквим ситуацијама је још једно питање на које тражимо одговоре. Деца могу да буду другачија и боља од својих родитеља.
Ова питања не дотичу само тинејџере, иако су код њих интензивније, она нас прате целог живота, чак и када о њима ћутимо. Позориште нас тера да се са њима суочимо.

Улоге:
Тања – Марта Мацут
Андреј – Алекса Денић
Тањина мама – Милица Малетић
Тањин тата – Игор Миликић
Андрејева мама – Кристина Димитријевић
Андрејев тата – Драгиша Павлашевић
И Наратор – Лара Стојчић
ИИ Наратор – Марина Китановић
ИИИ Наратор – Катарина Божић
Старија Тања – Анета Перишић
Старији Андреј – Душан Дамљановић
Социјални радник – Зорана Пејић
Зорица – Јована Јовић
Дијана Сарић – Теодора Томић

Аутор: Милена Миња Богавац
Режија: Наташа Радоњић

Театар 011