МАЊЕ СТРАХА, ВИШЕ СРЕЋЕ
БУДНОСТ или ОПРЕЗНОСТ?
Разјасните дилему и отворите врата срећи!
10.01.2019. у 18ч
Поштовани посетиоци,
Обавештавамо вас да ће промоција књиге Оливера Шифлиша: „Мање страха, више среће“, бити одржана 10. јануара 2019. с почетком у 18ч, у Кафе Галерији „Академије 28“. Током промоције посетиоци ће моћи да купе књигу с потписом аутора и да активно учествују у дискусији и поставе аутору питања.
Добродошли у „Академију 28“!
Рецензија књиге „Мање страха, више среће“ из пера Дубравке Карадаревић
Недавно сам имала то задовољство да лекторишем књигу коју бих сврстала у област популарне психологије. Реч је о књизи Оливера Шифлиша, рођеног Суботичанина који већ годинама не живи у нашој земљи. Књига ,,Мање страха, више среће” настала је као покушај да се објасни људско понашање које је изазвано нечим што свако од нас има у себи, а то је страх. Оливер је на исцрпним личним и туђим примерима желео да укаже на слабости човека да се одупре реакцијама које су последице страха и, истовремено, трудио се да да савете како контролисати свој живот. Поред сопствених размишљања, уврстио је размишљања и искуства његових пријатеља, која су, и више него довољно допринела развоју радње.
Садржај књиге је издељен на једанаест поглавља, и свако поглавље носи одређени назив. Почевши од разлога због којих је написао ову књигу, па све до конкретних упутстава за срећнији живот, писац се веома студиозно посветио овом проблему и није штедео себе, како би на најадекватнији начин помогао онима којима је помоћ у неком тренутку живота неопходна. У неколико наврата, Оливер се позива на цитате из Библије и цитира Будине речи, помиње католичка и православна лица. За њега не постоје границе, предрасуде. За њега смо сви једнаки. Свака његова мисао се своди на то да покрене на акцију, на делање, подстиче да се тргнемо из окова свакодневице.
,,Све мисли су нам усмерене ка томе да живимо вечно. Мисао о непостојању је гурнута у страну, склоњена испод тепиха. Чак и када се повремено јави, ми је угурамо назад. „Бежи одавде! Зар не видиш да сам усред пројекта који се зове самозаштита?“ И тако у недоглед, док не схватимо да је дошао крај пута (ако икада то и схватимо!). А тада већ буде прекасно.”
Изузимајући сам текст који је изузетно покретачки постављен, Оливер се потрудио да фотографијама и илустрацијама представи читаоцу све оно о чему говори и да га на тај начин наведе да уочи разлику између живота окованог стегама и живота испуњеног срећом и задовољством. Оно што ми се посебно допада јесу биографски подаци и животно искуство којима је прожето читаво дело. Они доприносе томе да свако може да се пронађе и саживи са њим. Када се чињенице поткрепе аргументима и примерима, дело се веома једноставно схвати на прави начин, управо онако како је аутор осмислио.
Идеја је да постоји само једна Универзална љубав, истина и вера и да је срж свих наших унутрашњих немира, недоумица и незадовољстава само страх с којим се, или изборимо и наставимо срећно да живимо, или научимо да преживљавамо са њим под сталном тензијом. Дело је осмишљено као низ питања на које Оливер спремно даје опширне одговоре, својеврсни монолог аутора. Моје импресије о књизи су изванредне. Препуна је надахнућа, позитивне енергије која избија из сваке написане речи, оптимизма, вере… Учи нас како да стекнемо самопоуздање и помогнемо себи да се снађемо с искушењима које нам живот безосећајно намеће. Бити свој, сигуран у себе, отвореног ума и срца и спреман да прихватиш туђу помоћ и сугестију, бити спреман да одабереш најбољи пут када се нађеш на раскрсници, а све у циљу срећнијег живота- по мом мишљењу, главна је теза књиге.
Препоручила бих је свима онима који су бар некада у животу наишли на прекретницу, а нису били сигурни да ли бирају прави пут, и то само зато што су се плашили! Такође, они који таквих ситуација у животу нису имали, уживаће у овој књизи, јер ће, читајући је, схватити колико су заправо срећни у својој кожи.
Ауторка текста: Дубравка Карадаревић
Извор текста: Портал Самообразовање