Среда, 29. април 2026. године у 20ч

ТАЧКА КЉУЧАЊА

Шта се догоди када мушкарац из фабрике стакла стигне у салон за жене на наговор жене?
Како је то бринути о себи по први пут у 35. години?
Какви су трендови, а шта је реалност?

У монокомедији Тачка кључања у неколико сати Милоша Перића догодиће се низ перипетија и обрта. Биће ту пуно савета који се тешко могу искористити и пуно питања без одговора. Комично, на моменте и тужно. Како изгледају данашњи односи, мреже, пријатељства, институције? На допадљив начин публика ће се препознавати јер ће увидети слике и ситуације из живота.

Поред главног глумца Стефана Уроша Тешића у комаду се појављује и доста ликова у виду гласова који комад чине динамичнијим као Горица Поповић, Ева Рас, Миљана Гавриловић, Бранислав Зеремски, Ненад Ћирић и многи други.

Четвртак, 23. април 2026. године у 20ч

НЕЖНИ НЕИЗБЕЖНИ

Неуништивих 20 година креације пре свега кроз уживање у музичком опусу. Акустични мулти инструментални трио компримоване енергије и колорита од самог почетка. Теме, које специфичним изразом обрађујући, крећу од лаких класичних комада, преко reggae, поп рок, латино, blues-a до евергрина. Ипак, ethno & gypsy jazz & swing , пре свега у manouche маниру, чине главну линију креације. У основи две гитаре и контрабас, током наступа развијају мулти инструментални перформанс, како вокалним нумерама тако и деоницама на хармоници, тромбону, саксофону, а повремено, зависно од прилика и инспирације, на још по неком инструменту.
Добром угођају допринеће и сјајни гости вечери. Уз обиман и квалитетан репертоар разних жанрова било је тешко издвојити нумере за овај наступ. Извесно је то добар разлог да се припреми нови наступ у догледно време…

Аутор фотографија: Иван Грлић

ПРЕ НЕГО ШТО ОДЕШ

Пре него сто одеш је интимна драма о бившим љубавницима који се срећу након 25 година, истражујући пропуштене прилике и изгубљено време. Кроз снажне глумачке интерпретације Соње Колачарић и Вука Салетовића, ова минималистичка дуодрама представља тријумф глуме и чисте емоције, савршено метафоризујући свет који је нестао.
Пре него сто одеш је представа за све нас који смо се некада окренули за собом и запитали:

„Где смо то успут себе изгубили?“

Играју: Соња Колачарић и Вук Салетовић
Текст: Рале Тадић

Соња Колачарић је дипломирала глуму на ФДУ у Београду, у класи проф. Биљане Машић. Као професионална глумица учествовала је у многобројним филмским, телевизијским и театарским пројектима. Стални је члан ансамбла Народног позоришта у Београду, а током каријере играла је и у позоришним комадима других позоришта – ЈДП, Звездара театар, Атеље 212, БДП, Позоришта на Теразијама, Будва град театар, Мало позориште „Душко Радовић’’, УК Вук и Култ театар. У матичном позоришту остварила је улоге у комадима ,,Велика драма’’, ,,Фауст’’, ,,Вишњик’’, ,,Зли дуси’’, ,,На дну’’, ,,Године врана’’ , “ Уображени болесник“ и друго добитница је многих позоришних и филмских награда.

Вук Салетовић је остварио многе улоге у позоришту, телевизијским серијама и филмовима. У претходном периоду бавио се менаџментом у култури, на руководећим позицијама у културним институцијама. Након тога је радио на више телевизијских серија, углавном ситкома, са запаженим улогама. Одскора је поново активан у позоришту.

КАКО (У)БИТИ У БРАКУ

Представа говори о двоје младих глумаца који замишљају шта је брак, кроз које проблеме супружници у браку пролазе и с чим се најчешће суочавају. Да ли су спремни да ступе у брачну заједницу? Шта заједнички живот са собом доноси?

Осим што су колеге на сцени, двоје младих глумаца су и партнери у приватном животу. Сва питања која им се намећу уједно представљају и њихове личне страхове и преиспитивања која лакше смехом превазилазе. Овим комадом глумци желе да подстакну младе генерације да иако ,,брак није лак“, јесте једна вечита игра и проба са пуно светла, тонова и шарених костима. Праве и искрене емоције треба неговати јер ће нас свакако довести до вредности за које се вреди борити.

Представа је рађена по мотивима књига Антониа Амурија ,,Како убити супругу и зашто“ и ,,Како убити супруга без сувишних зашто?“

[layerslider id=“121″]

Реч редитељке:
Полазећи од мотива књиге Антонија Амурија „Како убити супругу или супруга – и зашто“, овај пројекат не бави се злочином, већ оним што му често претходи: тишином, потискивањем, навикама које се претварају у замке и браком као простором у којем се блискост лако може изокренути у механизам контроле.

Амуријев текст, сатиричан и наизглед лак, разоткрива спор и готово неприметан процес емоционалног насиља. Оно се не догађа нагло, већ свакодневно — кроз ситне компромисе, понављања, неизговорене реченице и прећутна одрицања. „Убиство“ о којем је реч није физички чин, већ поступно гашење идентитета, слободе и међусобног поштовања, које се одвија под маском нормалности.

У овом пројекту брак се посматра као експеримент — као однос „на пробу“. Двоје људи улази у заједницу са идејом трајања, али без јасне свести о правилима игре у којој учествују. Како процес одмиче, брише се граница између улоге и интиме, између онога што се игра и онога што се заиста живи. Сцена постаје место разоткривања, а не илузије.

У раду сам се водила брехтијанским принципом дистанце: не да би се емоција укинула, већ да би постала видљива. Ликови нису ту да би се са њима поистоветило без остатка, већ да би се посматрали — у својим поступцима, контрадикцијама и изборима.

Публика није позвана да поверује, већ да препозна. Да види обрасце понашања, а не „судбине“. Смех се у том процесу појављује као последица тачности. Из раскорака између онога што ликови о себи мисле и онога што заправо чине, из покушаја да се сачува контрола, достојанство или привид склада. Хумор овде није бекство од озбиљних тема, већ начин да се оне сагледају јасније, без патетике и морализовања.

Овај пројекат не нуди одговоре нити пресуде. Он поставља огледало. Јер оно о чему Амурри пише, и што данас поново читамо, није прича о „другима“. То је прича о обрасцима које препознајемо, о односима које градимо и трпимо, и о граници коју често пређемо пре него што постанемо свесни да је уопште постојала.  Доц. др ум. Бранка Бешевић Гајић, академски редитељ

 Режија: Бранка Бешевић Гајић
Продукција: Анђела Јовановић
Дизајн звука и музика: Михаило Ристић
Дизајн светла: Немања Павловић
Костим: Невена Сараковић
Сценски говор: Биљана Тодоровић
Сарадник у процесу и сценски покрет: Анђелко Берош
Дизајн плаката: Никола Арсић
Глумачка подела: Ана Марија Стаменковић и Лука Радосављевић

Инстаграм профил представе за више информација је @kako_u.biti_u_braku

ЈА САМ ДЕТЕ ДЕВЕДЕСЕТИХ

Представа „Ја сам дете деведесетих“ није трагедија већ прича о једном детињству и о једном времену посматраном очима детета. Деца као деца – све им је лепо и смешно, у свему уживају. Деца деведесетих су се са истом лакоћом дивила  Game boy konzoli, али и сличици аутића из „Турбо жваке“. Подједнако смо гледали ББ шоу и „Мућке“, „Петпарачке приче“ и „Свемирци су криви за све“. Ова представа је прича о генерацији која је сањала сто марака, а на јави имала „Степ“ сок, о генерацији која је желела да оде на плажу и види Мич Бјукенона и Си Џеј, али је у најбољем случају стизала до Паралије.

Отварамо досије икс, пикамо свемирски баскет, сањамо плавог слона и двеста милиона долара у кешу. Заједно путујемо од Касандриног циркуса „Суарез“ преко „Енџел гроув“ гимназије до Беверли Хилса читајући „Хупер“ и играјући масне фоте са „Болеро“ сладоледом у руци. И „Стопијем“ у замрзивачу, разуме се. Не дамо да нас из носталгичних снова пробуди нека сирена за ваздушну опасност или нешто гласније – типа усисивач „Слобода“ из Чачка. Ако су деца деведесетих нешто научила – то је да ће у сваком времену наћи начина да се снађе, да све окрене на шалу и да ужива у животу. Видимо се на станд уп комедији „Ја сам дете деведесетих“… Да пробамо да сазнамо какво ли је време с оне стране дуге. А ако никада нисте вриштали од смеха на дешавања из ове десеценије, полако – вриска ће тек да настане!

Субота, 9. мај 2026. године у 20ч

САМО НЕКА ИДЕ РЕДОМ

Урнебесна траги-комедија која приповеда о родбинским несугласицама,мукама и похлепи. Наиме, смрт деде Светислава Тавчера, је једина околност која окупља његова три унука на место радње. У току вечерњег бдења ,над покојним Светом, унуци, свако из свог угла, јадикују над сопственом прошлошћу и будућношћу. Сва тројица, све време, оправдавају сопствену компетентност за наследство, и помен у богатом дедином тестаменту. Заплет је у првом расплету. Највећа “смрт” у овом комаду, је заправо живот унука, њихова заслепљеност, сладострашће, гордост и недостатак емпатије за ближње. Они су заједно, једино онда, када су једни против других, и кад је њихов сопствени интерес у питању… Комедија ситуације и апсурда, која ће у гледаоцима изазвати духовно-физичку индетификацију са ликовима.

ИГРАЈУ:
ЂОРЂЕ СТОЈКОВИЋ – Милован Тавчер
НИКОЛА МИЛЕНКОВИЋ – ГРАДИМИР -ГРАДА
НИКОЛА ТРИШИЋ – ЗВЕЗДАН – ЗИЗИ
НЕМАЊА ЈАНИЧИЋ – АДВОКАТ
Текст : Никола Тришић
Кореограф : Јелена Илкић

ПОСЕБНА И ВЕЛИКА ЗАХВАЛНОСТ КОМПОЗИТОРУ ÐОРÐУ ÐОГАНИЈУ ,ЗА УСТУПАЊЕ ЕКСКЛУЗИВНОГ ПРАВА НА ПЕСМУ “ИДЕМО НА МАРС”, ЧИЈИ АРАНЖМАН ПОТПИСУЈЕ ,,КОБАЦ”.
Остали Сонгови и музика :
1.“Да ли деда мозе да понесе”
2.Интро Бдења
3.Тематска музика
4.“Само нек’ иде редом”
Композитор: Никола Тришић

ЛУДА КУЋА БАЛКАНСКА

Петровићи – наизглед типична српска породица. Њихов дом постаје “луда кућа“ кад им млађа ћерка одлежи робију због туђег недела, а старија, са завршеним факултетом, ради као продавачица у бутику. Обе су несрећне у љубави!
Упокојени отац не одлази на вечни починак.
Молер им остави лом у стану после недовршеног посла.
Мајка, на све начине, покушава да ситуацију врати у “нормалу“.
Шта је било; или шта је могло да буде? Овај комад ће показати.

Прича је испричана кроз призму комедије са духовитим дијалозима, смешним ситуацијама, несвакидашњим ликовима. Пажљиво бирано од најбољих састојака, без вештачких заслађивача.
Комедија са пет звездица.
Ја сам се забављао док сам писао. Радост игре и позитивне енергије додала је екипа која је представу поставила на сцену.
Желим Вам леп провод! Уживајте.

Мирољуб Недовић Рики
писац комада

—

КАКО ПОДГРЕЈАТИ САВРШЕН ЂУВЕЧ?

Три мушкарца. Један ђувеч. Превише сујете. Један изненадни гост.

Горко-слатка комедија о пријатељству које се подгрева.

“Како загрејати савршен ђувеч” је горко-слатка комедија о мушкарцима који су, како се каже, у најбољим годинама, а који ништа нису успели да створе у својим животима осим осећања огорчености, сујете и повећане толеранције на алкохол.

Гоги, Синиша и Љубомир покушавају да заједничким снагама “подгреју” своје пријатељство и тако врате време и изгубљене прилике које им је њихов досадашњи живот давао и одузео. Изгубљени у дигресијама, између жеља и стварности, они се свесно и несвесно, упуштају у опасну игру инструментализације свог давно напуштеног пријатељства у циљу поправке својих поједниначних животних ситуација.

У тој борби, један жели да и сам припада класи људи који могу да кажу да су створили нешто за себе, други да поврати достојанство којег је лишен изненадним разводом, а трећи жели да се, ако може, још чвршће материјално осигура. Све се завршава комичним расплетом где сви добију оно што желе, али, како то неретко бива у животу – ретко ко остане задовољан.

Играју:
Иван Иванов,
Златко Ракоњац,
Вук Салетовић,
Александар Лазић

Режија: Растко Тадић
Продукција: Андријана Зукић, Марија Мијин

ФРЕНКИ И ЏОНИ

Представа рађена по истоименом филму са Ал Паћином и Мишел Фајфер у главним улогама.
„Никад не бираш љубав, она бира тебе“.
Прича о двоје људи који почињу живот изнова, о превазилажењу страхова да би се стигло до љубави.

Играју:
Слобода Мићаловић
Игор Ђорђевић

ПОВРАТАК ОТКАЧЕНИХ

Повратак породице Јовановић који са собом доноси нове згоде и незгоде.

Наши јунаци су заиграни, весели, често наивни и лакомислени, али са друге стране озбиљни и посвећени.

Сестре Беба и Зага (Моника Ромић и Славица Љујић) су јако блиске, али и потпуно различите. Беба је строга банкарка, а Зага вечита удавача која након што се трећи пут развела, не часећи часа, већ тражи следећег кандидата. Након званичног развода на суду, испред истог упознаје потенцијалног кандидата за новог мужа.

Беба је приморана да упозна Воју (Борис Миливојевић) са својом породицом, на чему он упорно инсистира из једног посебног разлога који ће Бебу тотално избацити из колосека. Нека нова сазнања ће испливати на површину њеног и Војиног односа, што че довести до неочекиваних ситуација.