ДРАГИ ТАТА

 

Драги тата је комад о пропадању средње класе, урушавању свих вредносних система у Србији током деведесетих и после. То је прича о друштву, одсуству ауторитета, разарању породице и немогућности да се место звано дом сачува од улице. Комад у ком улица улази у кућу, прелази преко ње, асфалтира је и глача.

Ипак, у центру дешавања налази се једна девојчица у потрази за идентитетом. Зато је Драги тата, пре свега, представа о одрастању, о младима и за младе, реалан, истинит, личан, написан на основу неколико истинитих прича. Ако у Драгом тати има бруталних елемената, они су ту зато што постоје у друштву, јер је друштво брутално и оно нас је научило да своју нежност сакривамо као да је слабост, а не снага. Зло постоји и оно је свуда око нас, на улици, у парку, хаустору…

На нама је да учинимо све да, по закону поетске правде, добро победи. Драги тата је позив доброти, позив да се врати док не буде прекасно, док нежне клинке не одрасту у неке црне жене, а одговорни клинци не заврше на робији.

Играју:

Јована Петровић – Mали (Милица)
Никола Малетић – Бане
Владимир Јоргић – Филип
Јелена Михајловић – Марина
Александар Радојковић – Црни
Јана Стојчић – Аја
Милош Матић – Иван
Милица Малетић – социјална радница
Анђела Станковић – сенка
Ђорђе Накић – поштар
Ћира – Ћира

Дизајнер светла: Матеја Бугарин
Дизајнер звука: Зорана Пејић
Видео продукција: Ана Калинић
Кореограф: Анђела Станковић

Избор музике и режија: Наташа Радоњић