ДРАГИ ТАТА

 

ДРАГИ ТАТА

 

Драги тата је комад о пропадању средње класе, урушавању свих вредносних система у Србији током деведесетих и после. То је прича о друштву, одсуству ауторитета, разарању породице и немогућности да се место звано дом сачува од улице. Комад у ком улица улази у кућу, прелази преко ње, асфалтира је и глача.

DSC_1559
DSC_1507
DSC_1709
DSC_1552
DSC_1690

Ипак, у центру дешавања налази се једна девојчица у потрази за идентитетом. Зато је Драги тата, пре свега, представа о одрастању, о младима и за младе, реалан, истинит, личан, написан на основу неколико истинитих прича. Ако у Драгом тати има бруталних елемената, они су ту зато што постоје у друштву, јер је друштво брутално и оно нас је научило да своју нежност сакривамо као да је слабост, а не снага. Зло постоји и оно је свуда око нас, на улици, у парку, хаустору…

На нама је да учинимо све да, по закону поетске правде, добро победи. Драги тата је позив доброти, позив да се врати док не буде прекасно, док нежне клинке не одрасту у неке црне жене, а одговорни клинци не заврше на робији.

Играју:

Лариса Радоњић Милица – Мали
Огњен Смоловић – Бане
Алекса Ђорђевић – Филип
Слађана Тодоровић – Марина
Алекса Арсеновић – Црни
Јана Стојчић – Аја/сенка
Лазар Ђурђевић – Иван
Марина Мардер – Социјална радница
Никола Булатовић – Поштар

Дизајнер светла: Слађана Живковић
Дизајнер звука: Зорана Пејић
Режија и избор музике: Наташа Радоњић
Кореограф: Лариса Радоњић

Аутор текста: Милена Миња Богавац