Петак, 27. септембар 2024. године у 20ч
Јединствени музичко-поетски формат биће изведен у Великој сали Академије 28 у петак, 27. септембра у 20ч. На потпуно аутентичан начин аутори доносе музику, стихове и песме које ће вас преместити у неко друго, лепше време.
Уз клавирску пратњу на тему класике, џеза и филмске музике чућете најлепше стихове, као и песме евергрина.
Стихове казује и пева др Бошко Миловановић у клавирској пратњи др Петра Илића.
Субота, 5. октобар 2024. године у 20ч
Како једна, наизглед, уобичајена и свакодневна активност у тренутку може наглавачке преокренути живот главног јунака, погледајте у најновијој комедији – монодрами глумца Драгана Боже Марјановића.
„ГРУЈА II“ нам стиже као наставак приче о локалном казанџији Груји који, као и у првом делу, непланирано упада у разноразне животне ситуације које у свој својој драматичности завршавају на крајње комичан и неочекиван начин.
Представа се изводи на јужњачком дијалекту.
Субота, 28. септембар 2024. године у 20ч
Артур, изненада, у 45. години живота показује симптоме Алцхајмерове болести. Као хирург, направио је професионалну грешку и губи посао. Његова ћерка Александра, врхунска спортисткиња, која је до сада била у сукобу са њим, одлучује да жртвује свој живот како би била уз свог оца и борила се против губитка памћења.
Напомена аутора и редитеља:
Већ више од 15 година мучи ме ова идеја: шта ако бисмо одједном изгубили све своје успомене, да ли бисмо изгубили и свој живот? Шта ако особа коју највише волимо на свету више не би знала ко смо ми, шта бисмо учинили? Увек сам стављао успомене и носталгију на пиједестал, сматрајући их суштинским делом мог живота. Живим за тренутак, али исто тако ценим успомене на лепе тренутке попут летњих одмора, првог дана у школи, првог пољупца, добијања возачке дозволе или чак првог одбијања. Међутим, неки људи полако губе све то. Губе способност да се сете, да се правилно обуку, да саставе једноставну реченицу… Желим да истакнем те људе који су погођени когнитивним болестима.
Мој приступ је прича о младој жени која ставља свој живот по страни како би се борила против заборава свог оца, посвећујући све своје снаге борби против нечега што не може променити. Можемо успорити дегенерацију, али се не можемо вратити уназад. То је као мач Дамоклов, који треба прихватити и научити живети с њим. Замислите некога ко хода улицом са огромним мачем изнад главе: приметили бисмо ту особу, помогли бисмо јој, разговарали бисмо с њом… То је оно кроз шта пролазе пацијенти са Алцхајмеровом болешћу, осим што је њихов „мач“ невидљив. Ова представа има за циљ да осветли тај „мач“.
Наравно, обрада ове приче је комична јер верујем да треба смејати се свему у животу, упркос његовим несавршеностима и драмама. „Сећаш ме се?“ жели бити поетски, аутентичан, дубок, нежан, смешан и испуњен надом. Уз љубав, можемо померити планине. Надам се да ће ова представа дирнути ваше срце и учинити га мекшим након што је погледате.
Аутор: Арнауд Хумберт / Превод: Калина Богојевић
Глумци : Симона Арсенијевић / Арнауд Хумберт
Среда, 9. октобар 2024. године у 19.30ч
Први оркестар у Србији, кога чине искључиво стоматолози, вас позива да уживате у најлепшим народним песмама са балканских простора, као и провереним романсама и староградским тоновима, које ће стоматолози са посебном љубављу оплеменити најсуптилнијим емоцијама и харизматичном енергијом.
Музичари не умеју да поправљају зубе, али стоматолози итекако знају да музицирају!“
Представа о односу, небу, води и ватри у којој су се нашле две узишене хероине Милица и Јефимија, наше достојанствене преткиње, мајке. Са непоновљивом храброшћу и догматском присутношћу у чину аутохтоне и заувек примарне свету и Србији. Њихова животна борба, њихов однос и лојалност у моментима мрака, трагања на путу ка светлости и највишим дубинама.
Знамо ли заиста ко је била кнегиња Милица?
Кнегиња Милица Хребељановић, рођена Немањић (или Преподобна Евгенија, рођена је око 1335, а преминула 11. новембра 1405. у манастиру Љубостиња) је била владарка Србије, жена српског кнеза Лазара, средњевековна списатељица и православна светитељка.
Пореклом је из владарске породице Немањића. Њен отац био је кнез Вратко, у народној традицији познатији као Југ Богдан. Вратко је био праунук Немањиног сина Вукана и унук Вукановог сина Димитрија у монаштву Давида. Давид је сазидао манастир Давидовицу и празнује се као светитељ у Српској православној цркви сваког 7. октобра.
У “Житију кнеза Лазара” из 1392. године, за кнегињу Милицу се каже: “Беше рода светла и славна и, нарочито, од царског неког корена, племена светог Симеуна Немање, првог господина Србима”.
Ту се упознала и заволела са кнезом Лазаром Хребељановићем, тада на служби у царском двору, за кога се и удала, 1353. године, уз благослов цара Душана и царице Јелене.
Са Лазаром је изродила пет кћери: Мару, Драгану, Јелу – Јелену, Теодору и Оливеру и три сина: Стефана, Вука и Добривоја. После смрти цара Уроша, Лазар постаје кнез Рашке са престоницом у Крушевцу. Имали су седморо деце.
[layerslider id=“92″]
——–
Живот нам никада не даје више него што можемо поднети, а некада је баш бол најбољи пут до спознаје. Име монахиње Јефимије јесте симбол боли, али и симбол љубави. Као деспотица Јелена и монахиња Јефимија спојила је пролазност и вечност, веру у живот и пркос смрти. Била је сведок даровитости судбине и сведок њене свирепости. Била је деспотица, прва жена писац старе српске књижевности и мајка. Од самог рођења имала је све предуслове за успешан и срећан живот онога доба, али њена судбина учиниће да остане упамћена као једна од најтрагичнијих личности српске духовне и књижевне историје.
Рођена је око 1350. године као Јелена, кћи угледног властелина, кесара Војихне. Удала се за српског деспота Угљешу Мрњавчевића са којим је убрзо добила сина. Живот је деспотици Јелени лако могао бити велелепан, богат, испуњен срећом и смислом. Али срећа и благостање младе деспотице бејаху краткога века. У изузетно кратком временском периоду живот јој је сручио на леђа све бреме нимало милосрдне судбине.
Са свега 22 године суочила се са најтежим животним недаћама које се могу догодити једном човеку. Изгубила је све што је имала, све што је испуњавало и чинило живот смисленим. Изгубила је породицу, имање, приходе и државу. Најпре јој умире отац, потом и син, а на крају губи и супруга Угљешу у бици код Черномена 1371. године. Али оно што је засигурно оставило највећи траг и обележило њен целокупни потоњи животни пут јесте управо трагични губитак четворогишњег сина.
Прешла је пут од младе деспотице до удовице, прогнаника, сироте монахиње. Након недаћа окрутне судбине, а по обичајима средњега века, замонашила се узевши монашко име Јефимија и отишла у државу кнеза Лазара, где је пронашла уточиште. Живећи на двору кнеза Лазара постаће сведок многих страдања свога народа, укључујући и Косовску битку 1389. године, када након свега, губи и свог тадашњег заштитника, кнеза Лазара.
Прича о онима који су преживели Косовску битку, о онима који су живели и морали да се, у тако тешком времену боре за своју земљу, прича о Милици И Јефимији, њиховом жртвовању за своју земљу и за свој народ, али и универзална прича о безусловној љубави И зртви, која, ипак, постаје могућа кроз страдалниство. То је срз представе. Урадјена је према тексту Бозидара Кнезевица и Ивице Видановица који потписује режију.
Реч писца:
Кад дође тешко време, онда и реч отежа – чак и она која је некад била лака и свакодневна или она обична и неважна, која се говори у ветар и која сутра неће значити ништа, одједном више није реч, већ млински камен.
А кад су и обичне речи тешке као камење, онај ко изусти неки велику одлуку изустио је планину. А планине трају вековима.
Женске планине су теже од мушких. И црвеније и златније.
Божидар Кнежевић
ЦРВЕНО И ЗЛАТНО“
▪️▪️▪️▪️▪️
Текст – Божидар Кнезевић
Резија – Ивица Видановић
Костим – Верица Ракочевић
Композиција „Цар Лазар“ – Нинослав Адемовић
Сценографија – Зоран Ћалија
Лектор-Др. Проф. Радован Кнежевић
Уникатан накит – Јелена Нововић
Техницка подрска – Никола Исаиловић
Играју:
Јефимија – Јелица Ковачевић
Милица – Драгана Вујић
гостовање Српског културног центра „Стеван Сремац“ Сента
[layerslider id=“90″]
Улоге:
Софија Веселиновић
Нађа Зорић
Тара Стојшић
Милица Ђорђевић
Миљана Стефановић
Лука Марчета
Aутор музике: Себастиан Губик
Сарадници:
Бранко Вучетић, Марко Радоњић, Денис Вујичић, Гордана Николић, Светлана Козић
Режија: Маја Радоњић
Захваљујемо се спонзорима: „Сјај“ Сента и „Свелатрон“ Сента
Први пут изведен у Корш Театру 1887. године, Иванов је доживео неуспех који је Чехова натерао да поново седне за писаћи сто и преуреди једно од његових најважнијих дела. Ова драма у четири чина је отворила многа питања не само у глумачким круговима већ и на психолошким универзитетима где су рађена многобројна истраживања на тему психологије главног лика Иванова. Његова важност огледа се у свевременској потреби човека да не изгуби себе и поставља питање колики је значај околине у којој се налази свака људска јединка. Да ли је одустајање начин борбе? Да ли је егоизам највећи људски непријатељ? Да ли је љубав увек исправна?
Сто тридесет година касније Иванов је никад актуелнији.
„Ја и сам не знам шта ми је“ – Николај Алексејевич Иванов
Играју:
Иванов, Николај Алексејевич – Новак Пулетић
Ана Петровна – Јована Трошић
Шабељски, Матвеј Семјонович – Петар Рацић
Лебедев, Павле Кирилович – Лука Несторовић
Зинаида Савишна – Милица Ђуричковић
Саша, кћи Лебедевих – Катарина Рајковић
Љвова, Јевгенија Константинович – Ивана Радоман
Бабакина, Марфа Јегоровна – Јана Рокић
Косих, Димитрије Никитич – Никола Антонијевић
Боркин, Михаило Михаилович – Стефан Коматина
Авдотја Назаровна – Лана Ђуричковић
Јегорушка – Воја Милчић
Гаврило – Марко Миловановић
Режија – Виктор Лазар
Дизајн плаката – Марко Миловановић
Сценографија – Ана Маринковић, Никола Богдановић, Новак Пулетић
Музика: Новак Пулетић
Организација – Јована Недељковић
ПРЕМИЈЕРА!Баба, пребогата животним искуством решава сваки проблем јадног савременог човека.
Наравно, то није лако, те видимо њену љуту борбу кроз коју нас води жучно, страствено, а и лако, једноставно како то само уме неко ко је прошао „сито и решето“.
У свом подкасту обраћа се читавом свету и објашњава патологију овог времена. Приказује случајеве из своје дугогодишње психотерапеутске праксе за коју нема лиценцу јер сматра да јој није потребна. Она поседује дар од Бога да лечи људску душу.
Свака њена прича је илустрација поуке која поручује свету:
„ЉУДИ СЕ МУЧЕ ЗАТО ШТО СУ ИДИОТИ!
НЕ БУДИТЕ ТО И ВИ!
ЉУДИ! ДОЗОВИТЕ СЕ ПАМЕТИ!“
Стандап шоу „Независан“ говори о Андријином одласку из Црне Горе и пресељењу у Београд. Осим тога, сада када је самосталан и „независан“ жели да докаже да је заправо тек сада постао зависан од многих других фактора.
Такође, Андрија испитује и границе болести зависности. Он покушава да схвати да ли је човек који апстинира и суздржава се од нечега заправо зависан или независан.
Уторак, 15. октобар 2024. године у 20ч
Има пуно питања, дилема и чудних објашњења.
Глумац ИВАН ТОМИЋ се изнова пита и ПИТА:
Шта је заједничко за жену, децу, кредит и Хашки трибунал? Хоћемо ли, икада, разумети жене? Каква је веза између победника на Математичкој олимпијади и ражњева од прохрома? Може ли се српска народна песма препевати на енглески?
Да ли је је могуће бити фит после педесете?
Не пропустите јединствену прилику да се смејете до суза и истовремено стекнете ново разумевање страха на најновијем станд-уп схоwу Неше Бриџиса, названом „Шифра Ф40.01.“, који је изведен свега 5 пута у Београду!
Кроз ово ремек-дело сатире, Неша ће вам приближити разлику између реалног и нереалног страха користећи своја лична искуства као илустрацију. Очекујте дозу хумора кроз сузе, јер Неша открива своју дијагнозу, позивајући вас да откријете своју током извођења. „Шифра Ф40.01.“ није само станд-уп представа; то је Нешина мисија да вам помогне превазићи животне ситуације с хумором. Ослободите се терета страха док Неша дели своје мудрости и смех кроз приче које ће вас насмејати, али истовремено подстаћи на размишљање. Након премијере у Комбанк Дворани, ова представа је освојила срца публике уз овације и позитивне критике. Не пропустите прилику да будете део овог посебног вечера и да одете с освеженим погледом на страх и живот!
Живота Цвијовић је човек за кога би се могло рећи да „лепо снашао у животу“. Међутим, у својој „сналажљивости“ материјалне природе не уме да стане. Гоњен болесном амбицијом, кује план да од лењог и бахатог сина направи професора универзитета који ће оженити ћерку министра. Које су то последице претходних одлука које га пореметити у намери да оствари родбинску везу са министром саобраћаја? „Доктор философије“ је комедија ситуације која разоружава све слојеве менталитета чија су најјача оружја: болесне амбиције, грамзивост, бахатост, затупљеност…
РЕЧ РЕДИТЕЉА
У времену када је „знање као моћ“ готово обесмишљено јер је његова превелика доступност, парадоксално, довела до масовног затупљења, факултетска диплома никад више није била само пука формалност погодна за полице и зидове породичног дома и хвалоспеве на родбинским скуповима, али и тржишна роба чија је једина сврха да попуни круту бирократску форму. Актуелност ове теме говори нам да је Бранислав Нушић, једно од највећих српских комедиографских имена, непогрешиво проникао у менталитет нашег народа још пре више од 80 година када је ово дело и писано. Од тада су се, изгледа, промениле само неке друштвене околности: осиромашење језика, занемареност образовања и истицање „сналажљивости“ и свеприсутан утицај друштвених мрежа на животе појединаца где су дипломе реквизит на инстаграм фотографијама уз понеки коментар „поносне тетке једног малог свршеног студента“.
Овим комадом сам, заједно са глумачким ансамблом, покушао да нађем одговор на питање шта је то у менталитету, како на локалном, тако и на глобалном плану, што не дозвољава људима да се поправљају, уче из грешака претходних генерација и усавршавају се у врлини, већ супротно, узрастају у манама, бахатости, болесним амбицијама, користи и бескрупулуозности која више чак није ни увијена у слојеве стида, већ својом транспарентношћу вређа, понижава, па на крају и изазива повод за исмевање као једини механизам одбране који чува менталну хигијену.
Среда, 2. октобар 2024. године у 20ч
Колико пута сте се ставили у кожу лото милионера?
Кажу да позориште које постиже идентификацију код гледаоца може да утиче на његову свест. Онда смо у великом изазову, јер један брачни пар има срећку вредну два милиона на столу и то је наравно само њихов почетак. Ово је прича о нама. Нашој перманентној транзицији, надама и вечној борби.
Улоге:
Наташа Нинковић, Зоран Цвијановић
Превео: Радослав Миленковић
Режија, адаптација текста и избор музике: Вељко Мићуновић
Сценограф: Љубица Милановић
Костимограф: Марина Вукасовић Меденица
Кроз причу о „Закасотини“ (Закасотина – онај који је доспео у велику невољу) испричану на јужњачком дијалекту, пратимо судбину Милета Султана који после доста година момковања одлучује да се ожени и на тај начин испуни велику жељу његових родитеља да напокон уплови у брачну заједницу. Али прва брачна ноћ која ће уследити показује да то неће ићи баш тако лако. Шта се догодило и како је страдао Миле Султан у току прве брачне ноћи погледајте у овој несвакидашњој причи о менталитету и обичајима нашег народа.
Текст: Миодраг Трајковић
Режија: Драган Марјановић
У улози Милета Султана: Драган Марјановић
Трајање представе : 70мин.
ROAST је варијанта станд-ап комедије која у дословном преводу значи „пржење“!
Комичари ће овога пута „пржити“ односно прозивати једни друге, своје колеге, најбоље пријатеље и сараднике. Сазнаћете нове ствари о њима, чак и неке које ни сами нису знали и које су биле познате само осталој четворици. Често се дешавало на наступима да публика буде та која ће примати шале на свој рачун, овога пута шале примају искључиво комичари.
Наступају Срђан Олман, један од најпопуларнијих регионалних комичара иза ког су четири „one man show“ представа као и преко хиљаду наступа широм региона, Европе и света; Срђан Јовановић, први станд ап комичар нове генерације у Србији и водитељ „Менталног разгибавања“; Андрија Дабановић, најцењенији станд ап комичар из Црне Горе и директор једног од највећих фестивала комедије у региону „Опуч“; Филип Угреновић, водитељ и комичар који је био сценариста најпознатијег late night show на овим просторима – „Вече са Иваном Ивановићем“, а данас пише сценарио за квизове „Потера“ и „Најслабија карика“; Душан Варничић, комичар и креативац који стоји иза једне од највећих заједница љубитеља фудбала – Енглески фудбал, као и иза више хумористичких представа од којих је најпознатија „Каква ти је жена, такав ти је живот“.
Након неколико клупских наступа, дошло је време да комичари изведу овај роаст на великој сцени и то појачан још јачим форама!
Нити један минут овог наступа неће садржати стандардне текстове наших комичара.
Имајте на уму да су претходни наступи распродавани за мање од три дана, зато пожурите по своје карте!
Кабаре „Како сам (п)остала фрајла“ је духовита прича о постанку и опстанку једног женског бенда и њиховим згодама и незгодама у свету шоу бизниса, уз препознатљиве музичке нумере групе The Frajle.
Отварамо гледаоцу прозор у свет иза рефлектора приказујући лице и наличје живота на сцени, уз музику, љубав и пријатељство као покретачке снаге ове три „жене на све спремне“.
Екипа врсних глумица обећава да ће вам, уз песму и много плеса, измамити осмех на лице и да ћете кући отићи са осећањем да сте управо били део нечег посебног.
Текст према мотивима књиге „Како сам постала Фрајла“ Јелене Буче.
Музика: The Frajle & Владимир Узелац
Улоге:
Вишња Обрадовић | Исидора Влчек | Славица Љујић
Режија: Вишња Обрадовић
Дизајн звука: Горан Вујичин
Дизајн светла: Жарко Лазић
Продукција: Невена Буча | Drvomusic & Бојана Мумовић | Funky Bussines
Субота, 12. октобар 2024. године у 20ч
Средовечни брачни пар Слобадан и Снежана се након неплаћених рата за кредит налазе у неизвесној финансијској ситуацији. Како се приближава дан када ће извршитељи покуцати на врата њиховог малог стана, тако се повећава нетрпељивост и тензија у односима.
Након свакодневне препирке на тему “ко је главни кривац за новонасталу ситуацију”, Снежа одлази до банке како би измолила евентуални продужетак рока за плаћање кредита. Заборавила је да је позвала њену мајку Живкицу на ручак истог дана, и при одласку у банку говори Слободану да угости Живкицу и да јој прави друштво док се ова не врати.
Слобина ташта Живкица долази са неком полу-тајном. Наиме, она саопштава Слоби да је дошао тренутак када ће их напустити и отићи на неко боље место. Такође моли Слобу да ту вест некако благо и спонтано саопшти Снежи да се не би потресла. Након тога, одлази својим путем. Снежа се враћа, а Живкице нема. Слободан је укапирао да ју је снашла нека болест и да ће се брзо преселити на онај свет.
Заправо, права истина је да Живкица не умире, него одлази са својим новим партнером у Рибарску Бању. Бане, Живкичин нови “дечко” је пропали коцкар и наговара Живку да прода њену кућу од 200 квадрата како би за тај новац купили неки мањи стан у Бањи и живели у њему.
Слоба и Снежа све време мисле да је Живка једном ногом у гробу. Након што се Снежа помирила са том “истином”, схвата да њена смрт њима иде на руку, јер ће та њена кућа од 200 квадрата, решити све њихове финансијске и стамбене проблеме. Ту је и Снежина сестра Мирјана коју Снежа врбује да се одрекне пола куће у њихову корист, пошто је Мирјана већ ситуирана и удата за “бизнисмена”. Ташта остаје без куће, без стана у Бањи и без Банета који напрасно умире оставивши све коцкарске дугове. Живка долази на крају код Слобе и Снеже, сазнаје да су је живу сахранили. Она нема где – мора код њих. Слоби одобравају кредит. Сатерани у ћошак, морају да је приме на годину дана.
Ова комедија завере нам открива најдубље људске слабости у оскудним животним моментима. Опседнути материјалним “богатсвима”, заборављају основне људске особине,родбину, пријатеље…
Често креирамо сутрашњи дан занемаривајући садашњост.
Ташта је у овој причи, та која мрси планове и конце.
Играју:
Никола Миленковић
Никола Тришић
Резервације карата нису могуће.
Поруџбине улазница преко ИГ странице: @kartomat.rs
Тел: 011 3616 020
Четвртак, 17. октобар 2024. године у 20ч
Комедија ,,Жене у црвеном” говори о четири жене које сурова и апсурдна стварност у којој живимо доводи до усијања. Бивша стјуардеса Тамара и њена незапослена сестра Нора грцају у дуговима и немају новац да плаћају станбени кредит. Банкарска службеница Динка долази да им заплени имовину, али наилази на тврд отпор. Сестре спремне на све како би сачувале кров над главом, узимају правду у своје руке. Ситуација се све више компликује, улази у ,,црвено” када наоружани специјалци опколе зграду. Тада на сцену ступа Анђа, полицајка са својим горућим проблемом.
,,Жене у црвеном” на духовит начин говоре о озбиљној ситуацији у којој свако од нас може да се нађе, али говоре и о томе како се сваки проблем лако решава када се снаге удруже и како племенитост, пријатељство и искрене емоције могу да помире зараћене стране.
Играју: Олга Одановић, Дубравка Мијатовић, Анастасиа Мандић, Сена Ђоровић
Текст: Давор Шпишић
Режија: Бојана Лазић
Дизајн сцене и костима: Јелена Стокућа
Аутор музике: Ирена Поповић Драговић
Продукција: Сцена АСМ
Закорачите у чаробни свет смеха са Нешом Бриџисом на специјалном новогодишњем станд-ап спектаклу!
Уз звуке смеха, Академија 28 у Београду постаје епицентар весеља 22. децембра од 20ч !Очекују вас незапамћени тренуци хумористичких вратоломија, незаборавна забава испуњена смехом, а да бисте у томе уживали до максимума, припремили смо бројна изненађења и поклоне. Наша публика није само гледалац, већ кључни део представе – спремите се да учествујете, смејете се до суза и освојите фантастичне награде. Ова ноћ ће бити испуњена шармом, хумором и еуфоријом, јер смо за вас спремили нешто посебно!
Видимо се на најлуђем новогодишњем станд ап-у где ће смех бити главни јунак вечери!
Фантастична прича о три пингвина за време смака света! Њихову свакодневну удобност нарушава Голубица која доноси вест о скором Потопу. Тројица пријатеља се спремају да напусте своју земљу, али један од њих то не жели јер не верује да је свет у опасности, па ће друга двојица морати да га спасавају. Ова енергична комедија говори о рањивости, о томе како се не свађати али и шта значи када хитно морамо напустити родну земљу.
Представа „Да ти кажем – нове приче“ је директан повратак почетном ДНК Театра Улица. Као и прва представа (Да ти кажем) која је направила својеврстан темељ за све остале позоришне ликове и приче који су морали бити оживлијени и испричани од стране наших чланова, и овај пројекат се враћа тој публици, публици која је хтела да погледа тамо неки реалан живот на
сцени, живот који је тежак али у исту руку и леп, јер да није тежак питање је да ли би имао вредност и да ли би се уопште звао живот.
„Да ти кажем – нове приче“ су нови ликови, нова представа али исти универзум. И не, не морате да гледате први део да бисте разумели овај. Мада, погледајте и први део.
РЕЧ РЕДИТЕЉА:
„Правилно, логично, доследно, људски, мислити, хтети, тежити, деловати, стојећи на позорници“
– К.С. Станиславски
Можда највећи проблем овог текста био је дати му наслов. Да ил ставити број „2“ иза „Да ти кажем“ или у потпуности променити име? Како избећи питање: „Ако је ово наставак да ли могу да гледам само ову представу?“ И онда након ових питања обавезно следи „Зашто уопште писати наставак када „Да ти кажем“ има заокружену причу?“
Након тромесечног разматрања како да именујем наше најновије чедо, усудих се да на
сва питања одговорим једном цртицом и додам две речи: „Нове приче“.
И ето, кратка прича о порађању једног наслова који, ако буде имао срећу своје претходнице, можда неће постати омиљено дете, али може да буде оно најраздраганије, најнемирније, најживахније, оно што ће највише пута бити опоменуто и прекорено, али са којим ћемо сви хтети да се дружмо.
„Да ти кажем – нове приче“ прати пет паралелних прича, пет различитих судбина. Животне одлуке са којима се сусрећу јунаци су њихове, али и наше и самим тим публици дају простора за идентификациу и изненађење. Љубав, пороци и доношење екстремних животних одлука чине „Да ти кажем – нове приче“ посебном представом која ће дати све од себе да допе до сваког појединца који јој пружи прилику да је упозна.
Жанровски опредељена као драма, ова представа никако није она која због стила писања драмског дела губи животност у 21. веку, већ мудро користи трагичне ситуације ликова како би унела и благу нит хумора који кад се повеже са целом причом подиже доживљај на један виши ниво, дајући публици информацију да се на сцени управо у тренутку извођења дешава живот.
Новак Пулетић
Улоге (по редоследу појављивања):
Муж – Алекса Сузић/ Никола Масал
Жена – Маша Котаранин/Сара Михајловиц
Друг 1 / Другарица 1 – Матеја Пјановић / Уна Нинић, Миа Јовановић
Друг 2 / Другарица 2- Матеја Јовановић, Никола Радуловић/ Миона Гујаничић
Праисторијски човек – Лука Драгојловић / Никола Ђокић
Праисторијска жена – Емилија Милановић / Јована Даутовић
Отац / Мајка – Никола Масал / Емилија Милановић
Син / Ћерка – Димитрије Голднер / Маша Ћирковић
Каматаш – Никола Ђокић / Лука Драгоиловић
Особа 1: Уна Нинић / Маша Котаранин
Особа 2: Миона Гујаничић / Димитрије Голднер
Особа 3: Јована Даутовић / Алекса Сузић
Особа 4: Сара Михајловић / Матеја Јовановић
Тон мајстор: Теодора Семић
Светло мајстор: Теодора Семић
Сценографија: Новак Пулетић
Костим: Новак Пулетић
Плакат: Растко Лулић
Асистенткиња режије: Теодора Бараћ
Текст и режија: Новак Пулетић
У години јубилеја, 85 година од Нушићеве смрти, у Београду је изашла представа „Др“.
Нушић је био најбољи познавалац нашег менталитета и зато су његови комади актуелни у сваком тренутку, већ више од 140 година.
Представа „Др“ на један изразито духовит начин приказује породицу једног имућног човека, који по сваку цену жели да од лењог и бахатог сина направи доктора филозофије, који је диплому стекао у Швајцарској.
Али, његов сан се полако урушава кад из Свајцарске стигне професор са универзитета, али и још једно изненадјење, по имену Пепика.
Животу Цвијовића игра првак Народног позоришта у Београду – Владан Гајовић.
Уз њега су и Весна Станковић, глумица ЈДП-а, Миљана Кравић из Кикиндског позоришта, као и млади, веома даровити и већ афирмисани глумци Немања Стаматовић, Јована Миловановић и Огњен Никола Радуловић.
Драматизацију и режију потписује Весна Станковић.
Костим и сценографију креирала Јасмина Дугић.
Композитор је Владимир Прерадовић- Лорд
Сценски покрет – Небојша Станковић.
ПРВА РЕПЕРИЗА!
🔍🕵️♀️ Постаните део најузбудљивије магично-мистичне авантуре у представи “Магични детектив Страхиња” која ће очарати и децу и одрасле!
Нестанак милион евра из банке је мистерија која тресе град, а тајанствени лопов је још увек на слободи! 💰
Полиција је остала без решења, али чувени Мађионичар Страхиња има идеју! Он позива вас да постанете део екипе магичних детектива и да сви заједно пронађемо лопова и приведемо га правди! 🕵️♀️
Оно што је најузбудљивије – лопов је последњи пут виђен на улазу у позориште и негде је међу нама! Ко делује сумњиво?! Да ли сте приметили нешто необично?! Да ли се у позоришту крију трагови?! 🎭🤯
Уз много квалитетног хумора, потпуно нових трикова и илузија и интеракције на сцени, пратићемо трагове и покушати да постанемо најбољи детективи у граду! 🕵️♀️
Сада је ваша шанса да покажете храброст, јер свако од вас има кључну улогу у проналаску лопова! 🧩 Биће потребна ваша сналажљивост, размишљање, брзина и разоткривање магичних загонетки, како би пронашли лопова и украдени новац! 💰🔍
Правда чека на вас! Не пропустите ову незаборавну прилику да постанете прави детективи у овој интеактивној магичној авантури за све узрасте! 🕵️♀️
🎟️ Карте у продаји на благајни Академије 28, на Картомат.рс и на Тицкетс.рс
ПРЕДСТАВА ЈЕ НАМЕЊЕНА И ДЕЦИ И ОДРАСЛИМА
Шта се догоди када Груја, казанџија, умре непланирано и без најаве али стицајем околности добије способност да посматра сопствену сахрану, реакцију својих најближих и оних који му нису били наклоњени?! Урнебесна комедија глумца Драгана Боже Марјановића! Представа се изводи на јужњачком дијалекту, карактеришу је неочекивани обрти и живописно осликавање менталитета нашег народа.
Они који су већ гледали неку од ранијих Божиних монодрама (а било их је већ четрнаест… “Др Фелер”,“Закасотина”, “Ја Алекса”, “Сам против Нато”, “Роки 1,2,3,4,5” итд…) знају да могу да очекују представу која ће им вратити осмех на лице и која ће им остати у мислима и када изађу из позоришта.
Текст: Зоран Мијаљевић
Игра: Драган Божа Марјановић
Жанр: Комедија
Трајање: 55 минута