jazz&comm

ЏЕЗ У ДОБА КОМУНИЗМА – РЕТРОСПЕКТИВА

Концертни програм манифестације Рођендан џеза, која се по четрнаести пут заредом одржава у Академији 28 уз значајну подршку Београдског диксиленд оркестра, употпуњен је ове године трибином на тему Џез у доба комунизма – ретроспектива, која ће се одржати 27. фебруара од 19ч у Синема кафеу Академије 28, на којој ћемо се посебно осврнути на развој џеза у Југославији и Совјетском савезу.

Пропуснице за трибину можете обезбедити на бр. тел. 011 3621 787

УЧЕСНИЦИ ТРИБИНЕ

Владимир Рацковић

идејни творац фестивала „Рођендан џеза“

ум. рук. „Београдског диксиленд оркестра“

Олег Кирејев

џез саксофониста из Рзсије

Јован Маљоковић

џез саксофониста из Србије

ум. рук. „Балкан салса бенда“

Ђорђе Милутиновић

концертни промотер

(Сава центар, Београдска арена, My Way)

МОДЕРАТОР ТРИБИНЕ

Тања Мијатововић

маст. теор. муз. уметности

професор у МШ „Маринковић“

Добродошли у Академију 28!

ЦРВЕНИ ЏЕЗ

Одредница џез у Совјетском савезу покрива изузетно широко и разуђено поље уметничког рада и деловања великог броја извођача, композитора и џез састава у периоду од 1922. до 1991 (колико је савез и постојао). Оцем совјетског џеза сматра се Валентин Парнах који је 1922, у години када је настао Совјетски савез, основао први џез бенд! Џез музика је у Совјетском савезу хваљена као симбол грађанских и политичких слобода, али је истовремено оштро критикована и забрањивана од стране комунистичке партије због њеног америчког порекла. Забране су у једном тренутку биле толико ригорозне да су довеле до прогона и емиграције појединих уметника. Премда политичка клима није погодовала развоју џеза, пракса извођења и слушања џез музике није се угасила. Напротив, она је на територији Совјетског савеза добила једну нову изражајност и истакнуте представнике. Музика коју су стварали и изводили совјетски музичари, спајајући најчешће џез с елементима руске народне мелодике, добила је назив црвени џез – овај термин се првенствено користио за музику тридесетих година 20. века.

АУДИО РЕНДГЕНИ

У периоду када је уметност у Совјетском савезу стављене под строгу контролу државног цензора, џез музика је била забрањена, а џез плоче могле су да се набаве само на црном тржишту по изузетно високим ценама. Како је потражња за џез музиком била изузетно велика убрзо се инжењер звука и љубитељ џез и рок музике Руслан Богословски досетио начина да се забрањена  музика снима, продаје и слуша. Његов генијалан изум био је да уместо винила, који је био скуп и тешко доступан, искористи одбачене рендгенске снимке као подлогу за снимање и  умножавање музике. Ове “плоче“ биле су знатно јефтиније у односу на грамофонске, а на њихову продају није утицало чак ни то што су се могле преслушати свега неколико пута. Убрзо је музика која се на овај начин дистрибуирала слушаоцима добила назив „музика на костима“. У оквиру The X-Ray Audio Project дигитализовани су бројни снимци са “костију“, документарни филм снимљен је 2016, а креирана је и збирка музике “на костима“ која се свакодневно обогаћује и у виду изложбене поставке гостује у уметничким  галеријама широм света.

Untitled design

Аутор фотографија: Паул Хартфилд

ЏЕЗ АМБАСАДОРИ

Џез музика је педесетих година 20. века, постала “оружје“ САД-а у хладноратовској борби за глобалну превласт. Пропагандни пројекат који је био осмишљен од стране владе САД-а, на предлог конгресмена Адама Клејтона Џуниора, подразумевао је организовање џез концерата у комунистичким земљама. У овом пројекту учествовали су најпознатији џез музичари тог доба: Дизи Гилеспи, Луј Армстронг и Бени Гудман. Амерички џез музичари су путовали светом, приређивали концерте и ширили глас о Америци као држави грађанских, верских, расних и уметничких слобода. Службена потврда о коришћењу џез музике у антикомунистичком пропагандном рату дошла је 2018. када је изашао филм Џез амбасадори (енгл. Jazz Ambassadors) у режији Хуга Беркелеја. Покушаји Комунистичке партије у СССР-у да грађанима забране слушање џез музике и конзумирање уметничких садржаја који су долазили са Запада показали су се контрапродуктивним. Забране су довеле до стварања култа западне поп културе која је у односу на репресивни совјетски систем заиста деловала као простор преко потребне слободе.

JA5

Луј Армстронг у Египту као џез амбасадор.

Више информација о програму 103. рођендана џеза прочитајте ОВДЕ

Добродошли у Академију 28!

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *