ДА ТИ КАЖЕМ – НОВЕ ПРИЧЕ

Представа „Да ти кажем – нове приче“ је директан повратак почетном ДНК Театра Улица. Као и прва представа (Да ти кажем) која је направила својеврстан темељ за све остале позоришне ликове и приче који су морали бити оживлијени и испричани од стране наших чланова, и овај пројекат се враћа тој публици, публици која је хтела да погледа тамо неки реалан живот на
сцени, живот који је тежак али у исту руку и леп, јер да није тежак питање је да ли би имао вредност и да ли би се уопште звао живот.

„Да ти кажем – нове приче“ су нови ликови, нова представа али исти универзум. И не, не морате да гледате први део да бисте разумели овај. Мада, погледајте и први део.

РЕЧ РЕДИТЕЉА:

„Правилно, логично, доследно, људски, мислити, хтети, тежити, деловати, стојећи на позорници“
– К.С. Станиславски

Можда највећи проблем овог текста био је дати му наслов. Да ил ставити број „2“ иза „Да ти кажем“ или у потпуности променити име? Како избећи питање: „Ако је ово наставак да ли могу да гледам само ову представу?“ И онда након ових питања обавезно следи „Зашто уопште писати наставак када „Да ти кажем“ има заокружену причу?“
Након тромесечног разматрања како да именујем наше најновије чедо, усудих се да на
сва питања одговорим једном цртицом и додам две речи: „Нове приче“.

И ето, кратка прича о порађању једног наслова који, ако буде имао срећу своје претходнице, можда неће постати омиљено дете, али може да буде оно најраздраганије, најнемирније, најживахније, оно што ће највише пута бити опоменуто и прекорено, али са којим ћемо сви хтети да се дружмо.

„Да ти кажем – нове приче“ прати пет паралелних прича, пет различитих судбина. Животне одлуке са којима се сусрећу јунаци су њихове, али и наше и самим тим публици дају простора за идентификациу и изненађење. Љубав, пороци и доношење екстремних животних одлука чине „Да ти кажем – нове приче“ посебном представом која ће дати све од себе да допе до сваког појединца који јој пружи прилику да је упозна.

Жанровски опредељена као драма, ова представа никако није она која због стила писања драмског дела губи животност у 21. веку, већ мудро користи трагичне ситуације ликова како би унела и благу нит хумора који кад се повеже са целом причом подиже доживљај на један виши ниво, дајући публици информацију да се на сцени управо у тренутку извођења дешава живот.

Новак Пулетић

Улоге (по редоследу појављивања):
Муж – Алекса Сузић/ Никола Масал
Жена – Маша Котаранин/Сара Михајловиц
Друг 1 / Другарица 1 – Матеја Пјановић / Уна Нинић, Миа Јовановић
Друг 2 / Другарица 2- Матеја Јовановић, Никола Радуловић/ Миона Гујаничић
Праисторијски човек – Лука Драгојловић / Никола Ђокић
Праисторијска жена – Емилија Милановић / Јована Даутовић
Отац / Мајка – Никола Масал / Емилија Милановић
Син / Ћерка – Димитрије Голднер / Маша Ћирковић
Каматаш – Никола Ђокић / Лука Драгоиловић

Особа 1: Уна Нинић / Маша Котаранин
Особа 2: Миона Гујаничић / Димитрије Голднер
Особа 3: Јована Даутовић / Алекса Сузић
Особа 4: Сара Михајловић / Матеја Јовановић

Тон мајстор: Теодора Семић
Светло мајстор: Теодора Семић
Сценографија: Новак Пулетић
Костим: Новак Пулетић
Плакат: Растко Лулић
Асистенткиња режије: Теодора Бараћ
Текст и режија: Новак Пулетић