„АКО САМ ЖЕНА, НИСАМ КОЊ“

Комедија за јаке жене и храбре мушкарце. Урнебесна комедија о жени која тражи љубав. Комична и искрена прича о жени која се у потрази за оним правим понекад изгуби. Прича је о симпатичној и помало наивној девојци од тренутка губитка невиности до пунолетности. У бити, прича је о свакој жени која покушава пронаћи „оног правог“.Прича о паметној младој жени која чини глупости. За љубав. Због биолошког сата. Због баке. О баки која је тера да се уда. О мушкарцима који се не би оженили.

Прича која ће вас насмејати и расплакати. Прича коју ће свака жена разумети. Има ли у љубави срећних завршетака или нас је, како каже главни лик, “сјебао Холивуд”?

Погледајте ову монодраму која ће вас натерати на размишљање о вечном питању сваке жене – јесам ли нормална. Ова монодрама на комичан начин приказује сазревање од прве љубави до првих бора и једну од најважнијих борби сваке жене – борбу за прихватање саме себе.

Станд-ап комичарка и глумица Ана Познановић, у свет станд-ап комедије упловила је након објављеног романа „Врати се мами, сисо“, који говори о младој жени која се неуспешно покушава носити с балканским системом вредности, мајчиним синовима и њена дисфункционална породица.

Након вишегодишњег стажа као станд-уп комичарка, монодрамом “Ако сам жена, нисам коњ” коначно се опробала и на “даскама које живот значе”. Ова монодрама игра се с великим успехом и публика јој се увек изнова враћа због комичног, али пре свега искреног тона у којем су испричане женске борбе, страхови и чежње.

ВЕЧЕРАС СМО САМИ

Вечерас смо сами је духовита и динамична комедија у којој блистају Семир Гицић и Наташа Аксентијевић. Ова представа доноси причу о љубавном животу двоје људи чија се веза љуља између страствене љубави и немилосрдних сукоба. Кроз духовите дијалоге, неочекиване ситуације и препознатљиве тренутке из свакодневице, публика ће уживати у причи која истовремено забавља и подсећа на сложеност љубавних односа.

Код нас се све понавља, а опет заборавља, као да се није ни догодило, ни рекло. Ништа се на овим просторима не догађа што се већ није догодило.
Балкански менталитет у једној комедији у којој човек пристане на све оно на шта, декларативно, никада не би пристао. Специфичност овог тла је да су и пристанак, и непристанак подједнако погрешни. А најтеже је убедити себе да се твој живот стварно догађа, те да није нечија рђава шала. Кад човек мисли да се нешто завршило, оно тек почиње, кад поверује да је разумео, баш тада је преварен, по ко зна који пут!

Зато дођите и погледајте комедију какву још нисте видели!

Играју: Наташа Аксентијевић и Семир Гицић

МАМБО ИТАЛИЈАНО

МАМБО ИТАЛИЈАНО је црнохуморна представа смештена у веселе седамдесете, у још веселију Италију!
У то време је Сан Ремо у пуној снази, а диско влада уличном модом. У центру приче је млади преводилац у пуној снази, којем случајно, у живот улази жена.

Жена са великим Ж која му мало по мало уништава један по један сегмент Живота! Најзад, што је у складу са апсурдном логиком љубави, њих двоје започињу везу, што се испостави као одлична стартна позиција за низ других проблема! Још већих и луђих!

[layerslider id=“102″]

Како се (и да ли се?!) наш јунак спашава из тог замршеног клупка?

Играју:
Мирка Васиљевић
Немања Јаничић
Ђорђе Стојковић

ТЕШКО ЈЕ РЕЋИ ЗБОГОМ

У драмском тексту “Тешко је рећи збогом“ сусрећемо се са необичним брачним троуглом. У динамичној причи пуној неочекиваних обрта “жртва“ и “прогонитељ“ замениће места, “истине“ ће постати “лажи“ а “лажи“ ће постати “истине.“

Примењујући акронолошки начин приповедања, исписујући брзе, готово колоквијалне дијалоге, Миро Гавран је написао модерну савремену драму са којом ће се данашњи гледаоци лако поистоветити, проналазећи у судбинама приказаних јунака делиће свог личног искуства.

Неки театролози су овај Гавранов текст именовали комедијом, неки мелодрамом, неки драмом, а у њему се све те одреднице сусрећу и преплићу, позивајући глумце и редитеља на грађење снажне представе, која никога неће оставити равнодушним.
Ако се слажете са тврдњом да су мушко-женски односи најважнији за нашу срећу и несрећу, онда ћете у овој представи истински уживати.

УЛОГЕ:
Невена Вукес
Нина Јанковић
Иван Михаиловић

ИВАНОВ

Први пут изведен у Корш Театру 1887. године, Иванов је доживео неуспех који је Чехова натерао да поново седне за писаћи сто и преуреди једно од његових најважнијих дела. Ова драма у четири чина је отворила многа питања не само у глумачким круговима већ и на психолошким универзитетима где су рађена многобројна истраживања на тему психологије главног лика Иванова. Његова важност огледа се у свевременској потреби човека да не изгуби себе и поставља питање колики је значај околине у којој се налази свака људска јединка. Да ли је одустајање начин борбе? Да ли је егоизам највећи људски непријатељ? Да ли је љубав увек исправна?
Сто тридесет година касније Иванов је никад актуелнији.

„Ја и сам не знам шта ми је“ – Николај Алексејевич Иванов

Играју:
Иванов, Николај Алексејевич – Новак Пулетић
Ана Петровна – Јована Трошић
Шабељски, Матвеј Семјонович – Петар Рацић
Лебедев, Павле Кирилович – Лука Несторовић
Зинаида Савишна – Милица Ђуричковић
Саша, кћи Лебедевих – Катарина Рајковић
Љвова, Јевгенија Константинович – Ивана Радоман
Бабакина, Марфа Јегоровна – Јана Рокић
Косих, Димитрије Никитич – Никола Антонијевић
Боркин, Михаило Михаилович – Стефан Коматина
Авдотја Назаровна – Лана Ђуричковић
Јегорушка – Воја Милчић
Гаврило – Марко Миловановић

Режија – Виктор Лазар

Дизајн плаката – Марко Миловановић
Сценографија – Ана Маринковић, Никола Богдановић, Новак Пулетић
Музика: Новак Пулетић
Организација – Јована Недељковић

ПРАХ

Колико пута сте се ставили у кожу лото милионера?

Кажу да позориште које постиже идентификацију код гледаоца може да утиче на његову свест. Онда смо у великом изазову, јер један брачни пар има срећку вредну два милиона на столу и то је наравно само њихов почетак. Ово је прича о нама. Нашој перманентној транзицији, надама и вечној борби.

Улоге:

Наташа Нинковић, Зоран Цвијановић

Превео: Радослав Миленковић

Режија, адаптација текста и избор музике: Вељко Мићуновић

Сценограф: Љубица Милановић

Костимограф: Марина Вукасовић Меденица

ЖЕНЕ У ЦРВЕНОМ

Комедија ,,Жене у црвеном” говори о четири жене које сурова и апсурдна стварност у којој живимо доводи до усијања. Бивша стјуардеса Тамара и њена незапослена сестра Нора грцају у дуговима и немају новац да плаћају станбени кредит. Банкарска службеница Динка долази да им заплени имовину, али наилази на тврд отпор. Сестре спремне на све како би сачувале кров над главом, узимају правду у своје руке. Ситуација се све више компликује, улази у ,,црвено” када наоружани специјалци опколе зграду. Тада на сцену ступа Анђа, полицајка са својим горућим проблемом.

,,Жене у црвеном” на духовит начин говоре о озбиљној ситуацији у којој свако од нас може да се нађе, али говоре и о томе како се сваки проблем лако решава када се снаге удруже и како племенитост, пријатељство и искрене емоције могу да помире зараћене стране.

Играју: Олга Одановић, Дубравка Мијатовић, Анастасиа Мандић, Сена Ђоровић

Текст: Давор Шпишић

Режија: Бојана Лазић

Дизајн сцене и костима: Јелена Стокућа

Аутор музике: Ирена Поповић Драговић

Продукција: Сцена АСМ

ДА ТИ КАЖЕМ – НОВЕ ПРИЧЕ

Представа „Да ти кажем – нове приче“ је директан повратак почетном ДНК Театра Улица. Као и прва представа (Да ти кажем) која је направила својеврстан темељ за све остале позоришне ликове и приче који су морали бити оживлијени и испричани од стране наших чланова, и овај пројекат се враћа тој публици, публици која је хтела да погледа тамо неки реалан живот на
сцени, живот који је тежак али у исту руку и леп, јер да није тежак питање је да ли би имао вредност и да ли би се уопште звао живот.

„Да ти кажем – нове приче“ су нови ликови, нова представа али исти универзум. И не, не морате да гледате први део да бисте разумели овај. Мада, погледајте и први део.

РЕЧ РЕДИТЕЉА:

„Правилно, логично, доследно, људски, мислити, хтети, тежити, деловати, стојећи на позорници“
– К.С. Станиславски

Можда највећи проблем овог текста био је дати му наслов. Да ил ставити број „2“ иза „Да ти кажем“ или у потпуности променити име? Како избећи питање: „Ако је ово наставак да ли могу да гледам само ову представу?“ И онда након ових питања обавезно следи „Зашто уопште писати наставак када „Да ти кажем“ има заокружену причу?“
Након тромесечног разматрања како да именујем наше најновије чедо, усудих се да на
сва питања одговорим једном цртицом и додам две речи: „Нове приче“.

И ето, кратка прича о порађању једног наслова који, ако буде имао срећу своје претходнице, можда неће постати омиљено дете, али може да буде оно најраздраганије, најнемирније, најживахније, оно што ће највише пута бити опоменуто и прекорено, али са којим ћемо сви хтети да се дружмо.

„Да ти кажем – нове приче“ прати пет паралелних прича, пет различитих судбина. Животне одлуке са којима се сусрећу јунаци су њихове, али и наше и самим тим публици дају простора за идентификациу и изненађење. Љубав, пороци и доношење екстремних животних одлука чине „Да ти кажем – нове приче“ посебном представом која ће дати све од себе да допе до сваког појединца који јој пружи прилику да је упозна.

Жанровски опредељена као драма, ова представа никако није она која због стила писања драмског дела губи животност у 21. веку, већ мудро користи трагичне ситуације ликова како би унела и благу нит хумора који кад се повеже са целом причом подиже доживљај на један виши ниво, дајући публици информацију да се на сцени управо у тренутку извођења дешава живот.

Новак Пулетић

Улоге (по редоследу појављивања):
Муж – Алекса Сузић/ Никола Масал
Жена – Маша Котаранин/Сара Михајловиц
Друг 1 / Другарица 1 – Матеја Пјановић / Уна Нинић, Миа Јовановић
Друг 2 / Другарица 2- Матеја Јовановић, Никола Радуловић/ Миона Гујаничић
Праисторијски човек – Лука Драгојловић / Никола Ђокић
Праисторијска жена – Емилија Милановић / Јована Даутовић
Отац / Мајка – Никола Масал / Емилија Милановић
Син / Ћерка – Димитрије Голднер / Маша Ћирковић
Каматаш – Никола Ђокић / Лука Драгоиловић

Особа 1: Уна Нинић / Маша Котаранин
Особа 2: Миона Гујаничић / Димитрије Голднер
Особа 3: Јована Даутовић / Алекса Сузић
Особа 4: Сара Михајловић / Матеја Јовановић

Тон мајстор: Теодора Семић
Светло мајстор: Теодора Семић
Сценографија: Новак Пулетић
Костим: Новак Пулетић
Плакат: Растко Лулић
Асистенткиња режије: Теодора Бараћ
Текст и режија: Новак Пулетић

ВЕЧЕРЊА РУЖА

Три трагичне приче. Три судбине. Три девојке које живот није штедео. Хелена, Ружица и Светлана. Младе, лепе и несрећне. Једини њихов грех је што су веровале погрешним, али блиским људима, што их је одвело право на бесповратни пут у пакао – постале су жртве трговине људима.

У овој представи жртве имају своја имена, имају своја лица, што нам дозвољава да се повежемо са њима у тешким животним причама које су их задесиле. У животу, у нашој околини, то су лица безброј безимених жена које срећемо у продавницама, на улици или у свом комшилуку.

Трговина људима и принудна проституција је једна од најраспрострањенијих облика криминалне делатности.

Ово је тема о којој не би требало гласно да се прича, већ да се вришти о њој, да нам се свима уреже у свест, да нас све колективно пробуди . Да нас освести. Да нам лупи један колективан друштвени шамар, да бисмо постали барем мрвицу одговорнији и опрезнији у овом данашњем свету у коме живимо, у свету искривљених вредности.

Представа нас све, појединачно, позива на личну и друштвену одговорност која је у нама успавана.. Сад је тренутак да нам се упали црвени аларм у глави да се ове ствари не дешавају само другима ! Дешавају се свима.

[layerslider id=“89″]

АУТОР ТЕКСТА: по мотивима романа „Изгубљене у магли“, Владе Арсића

ДРАМАТИЗАЦИЈА И РЕЖИЈА:  Наташа Радоњић

УЛОГЕ:

Јана Стојчић – ХЕЛЕНА
Наталија Богдановић– РУЖИЦА
Слађана Живковић– СВЕТЛАНА
Игор Миликић – ЕКРЕМ ЈАКУПИ
Александар Радојковић –МИХАИЛО ЂОРЂЕВИЋ МИКИ
Владимир Јоргић–ДАНИЈЕЛ
Марина Мардер – КАТАРИНА АЛЕКСАНДРОВНА ВОЛКОВ
Радослав Мандић – ИНСПЕКТОР АНДРИЈА КАШИКОВИЋ
Данијел Јовичић – АРИФ
Никола Булатовић– УРОШ МЕШТАР
Кристина Димитријевић – ТОДОРКА
Анета Перишић – ВИШЊА
Лара Стојчић– МЕДИНА
Данијел Ђорђевић – СИНАН

ПЛЕСНЕ КОРЕОГРАФИЈЕ: Лариса Радоњић, Милош Матић, Алекса Денић, Никола Шнеп

ТРАЈАЊЕ: 100 МИНУТА 

ТЕХНИЧКА ПОДРШКА:

ДИЗАЈН ЗВУКА: Зорана Пејић
ДИЗАЈН СВЕТЛА:Николина Ђукић
ВИДЕО ПРОЈЕКЦИЈА:Никола Шнеп
ВИДЕО ДИЗАЈН:Аета Перишић, Александар Радојковић
КОРЕОГРАФИ: Лариса Радоњић, Милош Матић
ДИЗАЈН КОСТИМА:Јелена Васиљевић, Светлана Васиљевић
СЦЕНОГРАФИЈА, ИЗБОР И ДИЗАЈН МУЗИКЕ : Наташа Радоњић

ФАЈРОНТ

Када је време за “фајронт” у друштву у коме се вреднују само социјално привилеговани, имућни и популарни? Успех по сваку цену је императив. Неосетљивост на туђе проблеме настаје као последица страха за сопствену егзистенцију.
Све је мање љубави, а појединци су све више усмерени на себе, своје жеље и потребе, а све мање на друге људе. Као да други људи више нису тако важни као некада. На њих се гледа кроз призму користи, као на предмет који само служи задовољењу краткотрајне жеље. Као да је људско друштво постало велики супермаркет у којем узимамо људе да бисмо их користили, а онда их враћамо уз рекламацију и узимамо неке друге људе.
Крајње је време да гласно кажемо “ФАЈРОНТ” таквом друштву јер императив људске цивилизације мора бити човек који чује другог човека!

Аутор текста: Пеђа Трајковић

Играју:

Продукција: ТЕАТАР 011

Карте није могуће резервисати
Бр. телефона билетарнице: 011/3616-020

СМРТ НА САХРАНИ

Илија је умро. Његовог старијег сина Данијела чека, наизглед, једноставан задатак: окупити фамилију и испратити оца на вечни починак. А да ли ће баш све ићи по плану?

Разапет између жеље да достојанствено испрати оца и околности на које не може да утиче, Данијел покушава да одржи све конце у својим рукама.

Каква је породица која се окупља само када неко умре?
Шта остаје иза покојника, а шта ће заувек понети са собом у гроб?
Ко су људи који га прате на онај свет?

Нека су од питања чији одговор ће се сазнати. Или можда неће…

РЕЧ РЕДИТЕЉА

На смрт као животну неминовност немогуће је утицати, а утицати на лични однос према њој не само да је могуће, већ је донекле и нужно. Ако се то ради на хумористичан начин, онда ће тешке, мрачне ствари и имати неког, овоземаљског, смисла. Управо отуда долази идеја да се кроз овај филмски сценарио преточен у позоришно дело, обраде теме као што су односи људи према чину погреба, заоставштина почившег, дисфункционалност уцвељене породице, поремећени односи деце и родитеља, све разлике и неспоразуми чији је именитељ један – покојник лично. Много питања се отвара, а мало је одговора, поготово за тајне које ће покојник заувек однети са собом, а које никад неће бити обелодањене. Или, ипак, можда хоће?

Играју:

Никола Конџуловић
Сандра Миленковић
Марко Миловановић
Загорка Капланец
Теодора Петровић
Ненад Новаковић
Теодора Шемић
Уна Димитријевић
Сава Милутиновић
Јована Савић
Игњат Ђорђевић
Новак Пулетић
Александар Ђукић
Ана Кнежевић
Тамара Митровић
Иван Константиновић
Милош Ђорђевић

Режија, драмска адаптација и избор музике: Никола Драгашевић
Продукција: Театар Улица
Асистент режије: Христина Јовановић
Извршни продуцент: Теодора Бараћ
Сценографија: Адријана Јовановић
Асистент сценографа: Никола Богдановић
Тон: Алекса Прљевић
Светло: Христина Јовановић