Browse top selling WordPress Themes & Templates on ThemeForest. This list updates every week with the top selling and best WordPress Themes www.bigtheme.net/wordpress/themeforest
Представа је рађена по филму „Њушкала“ из 1972. године, аутора Харолда Пинтера. У оригиналу играју Лоренц Оливије и Мајкл Кејн. По оригиналној причи, популарни глумац долази код познатог писца и тражи му да се разведе од жене како би је он оженио.
Драган Маринковић Маца игра популарног глумца, а лик писца који игра Раде Ћосић пребачен је у нову професију – јутјубер Баћа Казамаја. Режију потписује Марко Јовичић, музику Никола Драгашевиц, док је креатор костима Бане Симић. Наше две трешњице у пројекту су Вања Вељиц и Сандра Африка.
Радња описује снимање спота ауторске песме „Баћа Казамаја“ као маркетинг најаву представе у коме желимо да прикажемо Маринковића у свету глумаца, на позоришним сценама и свет јутјубера око којих се врте новац и слава.
Реч Редитеља:
„Свако од нас има своју Трешњицу која му на крају пресуди… Кад је равноправност полова у питању, жене су увек равноправније па тако и код нас у представи оне су те које праве проблем али и решавају га кратким поступком – метак у чело. Представа говори о моралним вредностима и бави се исконском уметношћу и проблематизује друштво у ком живимо где уметност пада у сенку популарности. Живимо у времену популарних, а не квалитетних.“
Представа „Модерна бајка“ је спој моде и глуме. То је комедија о браку некада и сада, где кроз оптерећеност интернетом и веровањем у гатаре главна јунакиња Јелена ремети течине планове за удају коју јој спрема. Она никако да се ослободи претурања по џеповима вереника, док тетка, као супруга официра, сматра да мушкарац треба стално да се заводи, јер је велика конкуренција!
Њен вереник, Горан је до њеног званичног ДА у безизлазној ситуацији и неизвесности, јер је она опседнута његовим „лајковима“! Како се Јелена спрема за плес младенаца, како бира хаљину, како јој рад на себи помаже да промени ток мисли, хмм… Сазнаћемо!
Шоу ће бити изведен у модификованој и прилагођеној форми, у којој ће учествовати много успешних и познатих људи домаће шоу-бизнис сцене.
Успешни људи свих бранши ће на сцени, у мини глумачким улогама бити манекени, успешни спортисти, а биће приказане и многе модне колекција, плес и музика!
Главне улоге: САША ПАНТИЋ и ЈЕЛЕНА ГОВЕДАРИЦА
Учествују:
– кума: Сања Малетић
-матичар: Јеллена
-младожења: Ненад Шкундрић
-младожењине куме: Др Фолк и Ципка
-Плесни ансамбл Мише Плавшића (Филип Тодоровић и Бојана Јовановић)
-Душко Петров репрезентативац Србије у стрељаштву
-Ансамбл Ратислав Благојевић и Гледаниц
Специјални гости: Љиљана Нешковић Булатовић – професор и писац поезије, глумица Нађа Родић, Драган Обрадовић дизајнер ентеријера, власница фирме EMS KOSALT Марија Стевановић, специјалиста за климатске промене Бојана Богојевић, директор часописа „Борба“ Андрија Јоргић, докторка Тамара Крстић „dr tara cosmetics“, репер Дон Алекс, Жаде Николић удружење српско-мароканског пријатељства, оперска певачица из Сплита Антониа Мират, Семир Каљић Balkan Stars, Марина Анчевска NLP Master treiner.
ТВ лица и новинари:
Ивана Ђорђевић (Гранд ТВ), Теа Момчиловић (КЦН), Срђан Зелембаба Зеле (Прва ТВ), Тијана Ранђеловић (ДМ сат), Љиљана Станишић (КУРИР), Дејана Кљајић (Информер).
-Модне колекције:
Milva fashion room уз виолонисту Николу Станковића,
Vladimir di Krupsky,
Марија Витез,
Белма Љубовић Делибашић.
Промоција књиге песама Нађе Ђоковић
~ Моцарта из карантина ~
И запева славуј – Доба Свитања
Велики повратак на културну сцену Београда прославићемо промоцијом књиге поезије Нађе Ђоковић у уторак, 16. јуна од 19ч у нашој Галерији „Академија 28“.
„Поезија Нађе Ђоковић не слави физичку љубав, већ љубав према човеку уопште, љубав према уметности и љубав према животу. Попут дубинских психолога, она сагледава усуд наше судбине који се огледа у томе да се увек враћамо ономе што нас уништава (песма Исти другачији начин), као и да наши покушаји да покидамо везе представљају бежање од себе (песма Залазак). Реч је о истински мисаоној поезији која садржи рефлекс бројних промишљања о различитим питањима која нас муче: да ли су највеће речи прећутане, а наша сигурност само илузија тренутка који се може изгубити у трептају (песма Кас); да ли смо сами себи највеће страдање (песма Својство), а наше победе заправо тренуци предаје (песма Завиде ти)”
~ део из рецензије доц. др Мирјане Стакић.
Бенд који осваја београдске рок клубове, Tенеси Ванкерс јесу пројекат кога чине Никола Драговић, гитара Саша Јовановић Јовандека, контрабас Андреја Милошевић, по први пут ће наступити у Клубу Академије 28, а публика ће имати прилику да ужива у атмосфери какву само они знају да направе.
Представа слови за једну од оних која никога на оставља равнодушним и која ће вас насмејати до суза.
Уз антологијске реченице Душка Радовића, мушке разговоре, женске разговоре, шармантан и забаван игроказ троје наших врхунских глумаца, доводи до тога да публика увек насмејана напусти салу.
„Играти једну представу 10 година много је, а 29 година бити на сцени са истим партнерима, у истом комаду и костиму, на ивици је чуда! Е то се мени десило са представом “Женски разговори“. Колико задовољства и радости, интересантних градова, земаља, људи и утисака. Да сам после сваке представе написала само по једну реченицу склопила би се респектабилна књига, али авај… Публика нам се бескрајно радостила. Уживали смо и ми глумци и то истински. Реакције су биле готово као на рок концертима. Разговор након представе дирљив. Само трајање од готово 30 година потврда је да смо одличан тим – добитна комбинација“, написала је коментаришући представу у свом блогу Весна Чипчић.
Текст: Душко Радовић
Играју:
Светлана Цеца Бојковић
Весна Чипчић
Милан Цаци Михаиловић
Представа која описује судбину жене која се налази на животној прекретници водећи публику кроз смешне и тешке ситуације, боље и горе дане, кроз живот у његовој сржи остављајући ипак наду и оптимизам као једини могући излаз из свих недоумица које нам се намећу.
Стојанка је обична жена из унутрашњости, жена са свакидашњим проблемима која и поред свега никада није одустала од жеље да постане успешна, не бирајући средства ни околности. Та одлучност и спремност на подношење жртве зарад успеха никада нису гурнуле у страну њену исконску потребу да кроз живот, без обзира на све, корача уздигнуте главе. Ова, на моменте урнебесна комедија, испричана у је у исповедном облику кроз монолог.
Игра: Јована Петронијевић
Текст: Саша Симоновић
Резија: Катарина Митровић-Јанковић
Тон: Тошо Трнић
Миксер тона: Данијел Јовановић
Аранжман: Драгослав Танасковић- Трнда
Оф: Јован Десница, Катарина Митровић- Јанковић
Коришћена музика и текст песме „Глас“ групе „Ничим изазван“
Топла људска комедија постављена по тексту Стевана Копривице, као пројекат независне продукције ГРУПА ГРУПА.
Мики и Пеђа су два музичара тезгароша који се приликом повратка са свирке слупају и заврше негде на „оном“ свету. На свом путу ка Рају се један другом исповедају и стварају сијасет комичних ситуација. Прича о одрастању, пријатељству и љубави; комедија која ће вас дирнути и после које ћете са радошћу дочекивати још један дан живота.
Знамо врло добро како је Нушић видео нас из свога угла; осликао нас је кроз министарке, сумњива лица, покојнике, родбине, разне полтроне, кроз мале људе са маргина главних догађаја.
Међутим, Нушићева аутобиографија је јединствена прилика да видимо Нушића из угла Нушића. Овога пута, не штедећи себе самог, описује своје одрастање, школске дане, прва заљубљивања, али и прве контакте са ауторитетима који су били болни и отрежњујући за њега. Пратећи његов пут можемо врло лако препознати какав су утицај на њега, као писца и човека, оставиле све ситуације које је прошао и формирале га до личности која је оставила историјски траг у књижевном и позоришном животу наше земље.
Наравно, Нушић је и овде „онај Нушић“, нама најпознатији, који на шармантан и духовит начин указије на проблеме са којима се суочавао, раскринкавајући у исто време и себе и друштво у којем живи, а које је понекад потпуно несвесно својим мана. Зато је Нушић био ту да нам осветли све то успут се подсмехујући.
У свему овоме, очаравајуће је, отрежњујуће, али и забрињавајуће колико је био у праву тада, али и сада. Све у свему, лакше је ипак смејати се него плакати. Тако ће бити и овог пута.
Јован Грујић, редитељ
Режија: Јован Грујић
Играју: Никола Крнета, Марко Николић, Милан Вранешевић, Марија Ћеранић и Данијела Танасковић
Музика: Марко Николић и Милан Вранешевић
Сценски и графички дизајн: Владимир Савић и Анђелија Николић
Академија 28 вас позива у уторак, 03. марта 2020. године, на вече поезије и промоцију књиге „Небеска ћуприја“, аутора Милана Бајчете.
Збирка песама „Небеска ћуприја“, песнички је првенац Милана Бајчете, младог пљеваљског ствараоца. Песме, сажете у неколико циклуса, обједињене су јединственом поетском идејом, која је и посебна ауторова књижевна порука.
Милан Бајчета је рођен у Пљевљима 1994. године. У свету поезије и глуме се налази више од 10 година. Двоструки је добитник књижевне награде „Свитање“ за најбољи прозни рад, као и добитник прве награде „Душан Грбовић“ за песму „Рекли су ми да си као Троја“ која се између осталих песама налази у збирци „Небеска ћуприја“.
„Стихови се појављују као особена молитва, као чеда чежње и страсти ка Првом и прапочетном. Та болна удаљеност између творевине и њеног творца, између светлости и њене искре у овоземном, проговорила је у стиховима на вишеструк начин, негујући она најплеменитија човекова осећања: љубавна, родољубива, духовна. Колико песник жуди овом апсолутном спознању, које крунише у бескрајном хоризонту слободе, само човеку приличне, сведочи језик којим пева. Тако поетски језик постаје онај савршени еквивалент мишљењу, тј. бићу, кроз које се кроз њега отелотворује. Уметничко надахнуће којим слави ту узвишену улогу речи у српском језичком корупусу, чини да се често изгуби граница када он пева њему, или пак језик сам слави ствараоца и узима га под своје. Стога служити „речи која беше“ јесте мисија и позвање песника.
Поезија Милана Бајчете јесте у служби речи која долази, оне што беше у почетку, а која нас сада и овде позива да мислимо будућносно, освајајући притом ћуприје преласка.“ Софија Јеловац
Прича говори о два музичара без посла, Џерија и Џоа, сведока гангстерског масакра у Чикагу, на дан Светог Валентина. Премијера је одржана на Бродвеју, 9. априла 1972. године у ,,Мажестик Театру”, а играна је 505 пута!
Бродвејски мјузикл „Неки то воле вруће“ први пут изведен је 1972. године, заснива се на сценарију за филм, који су написали Били Вајлдер и И. А. Л. Дајмонд а према оригиналној причи Роберта Торена. Либрето је написао Питер Стоун, музику Џул Стајн, а сонгове Боб Мерил.
Интригантна представа о вечитом сну. Овог пута о оствареном сну – да макар један дан живота човек и жена проведу као једно биће. Да ли постоји та наша идеална друга половина? Ако имамо среће да је пронађемо, хоће ли нас препознати? Ако се препознамо, да ли смо ипак закаснили? Колико ћемо да трајемо? Може ли вечност да стане у само један дан? Љубав је глад. Да ли је довољно тек неколико часова у години да је утоли?
Живот се не мери бројем удаха и издаха, већ бројем тренутака када смо остали без даха. У том случају, да ли је један дан у години – сасвим довољан?
Он је Џорџ, она је Дорис. Упознали су се сасвим случајно, на романтичном месту далеко од својих домова у којима их чекају они који их воле – партнери, деца, породице. Када се следећег јутра пробуде у истом кревету, питаће се како се то десило. Јер, није смело и није требало… Ипак, договорили су се да наставе романсу, истог викенда, једном годишње. Време пролази, а они сваки тренутак својих сусрета мудро користе. Деле све лепо и лоше што им се претходних месеци догађало. Мењају се, што је и природно, као и њихов однос који варира од пријатељства до љубави и навике.
Режија: Божидар Ђуровић
Играју: Милан Лане Гутовић, Нела Михаиловић
Радња комада смештена је у једној учмалој балканској провинцији у којој живи десеторо наших јунака. У потрази за искреним осећањем припадања и љубави, а вођени јаким сексуалним нагонима, упуштају се у ризичне прељубничке авантуре из којих је, као и у животу, тешко изаћи.
Ко? Кога? Са ким? Где? Када? Како? Зашто? Чиме?
Ко ће успети у својој намери, а ко ће испасти рогоња – видећемо до краја ове хит комедије која се у Новом Саду игра на карту више већ две године.
„Живот провинцијских плејбоја“ је комад Душана Јовановића жанровски одређен као комедија дел арте.
Редитељ: Борис Исаковић.
Играју: Дејан Максимовић,
Милош Лучић,
Ема Муратовић,
Раде Маричић,
Александра Аризановић,
Надежда Јаковљевић,
Јулија Петковић,
Растко Мићић,
Ана Кесеровић,
Стеван Узелац.
Видео материјал: Милош Пушић
Дизајн светла: Ања Секулић, Жарко Павлов, Анђелко Попић, Тихимир Стојшин
Дизајн звука: Филип Готовац
Рођендан џеза прослављамо, четрнаест година уназад, уз добру свирку, костиме, торту и забаву! Тако је и ове године, „103. Рођендан џеза“ у Академији 28 биће отворен 26. фебруара у 18ч изложбом фотографија Џезерске скривалице аутора ел гвојоса, након чега ћемо слушати Београдски диксиленд оркестар.
На зидовима Галерије Академије 28 скриваће се иза својих инстумената Дејан Илијић, Аладар Пеге, Фреди Хабард, Дидије Локвуд и многа друга имена која је Желимир Гвојић успео да фотографише у правом тренутку.
Инспирацију за пројекат „Џезерске скривалице“ добио је на концерту управо Локвуда када му је виолина прекривала лице у току композиције, па је деловало као да свира по својој коси или врату. У времену фото-апарата са ограниченим бројем снимака, имао је среће да је познату фотографију усликао из трећег пута!
Дугогодишњим пројектомЏезерске скривалице, ел гвојос никад није престао да се бави, а каже да ће прво слово свог надимка дозволити да напишемо великим онда кад постане „фотограф светског гласа“.
Видимо се на отварању фестивала „Рођендан џеза“!
Улаз на све концерте и друге програме фестивала је бесплатан.
За резервације места у Клубу Академије 28 позовите 011 3619 342
Совјетска џез комедија из 1934. Весели људи (рус: Весёлые ребята) била је једно од најпопуларнијих филмских остварења у Совјетском савезу. Чак ни Јосиф Стаљин није био имун на шарм ове разигране џез комедије иако су амерички утицаји били и више него очигледни. Радња филма дешава се тридесетих година 20. века и прати живот младића Костје, талентованог пастира који кроз низ догодовштина и комичних ситуација успева да преокрене своју судбину, пронађе љубав свог живота и постане џез музичар и звезда московског Бољшој театра. Музику за филм компоновао је Исак Дунајевски. Режију потписује Григориј Александров. Многе песме из овог филма, попут песме Срце, постале су интернационално препознатљиве и певају се и данас.
Комедију-мјузикл Весели људи можете погледати 27. фебруара од 21ч у биоскопу Академије 28. Бесплатне улазнице могу се преузети у канцеларији оргенизације (К3). Информације о доступности карата можете добити на бр. 011 3621 787. Број места је ограничен!
Више информација о 103. рођендану џеза прочитајте ОВДЕ
Концертни програм манифестације Рођендан џеза, која се по четрнаести пут заредом одржава у Академији 28 уз значајну подршку Београдског диксиленд оркестра, употпуњен је ове године трибином на тему Џез у доба комунизма – ретроспектива, која ће се одржати 27. фебруара од 19ч у Синема кафеу Академије 28, на којој ћемо се посебно осврнути на развој џеза у Југославији и Совјетском савезу.
Пропуснице за трибину можете обезбедити на бр. тел. 011 3621 787
УЧЕСНИЦИ ТРИБИНЕ
Владимир Рацковић
идејни творац фестивала „Рођендан џеза“
ум. рук. „Београдског диксиленд оркестра“
Олег Кирејев
џез саксофониста из Рзсије
Јован Маљоковић
џез саксофониста из Србије
ум. рук. „Балкан салса бенда“
Ђорђе Милутиновић
концертни промотер
(Сава центар, Београдска арена, My Way)
МОДЕРАТОР ТРИБИНЕ
Тања Мијатововић
маст. теор. муз. уметности
професор у МШ „Маринковић“
Добродошли у Академију 28!
ЦРВЕНИ ЏЕЗ
Одредница џез у Совјетском савезу покрива изузетно широко и разуђено поље уметничког рада и деловања великог броја извођача, композитора и џез састава у периоду од 1922. до 1991 (колико је савез и постојао). Оцем совјетског џеза сматра се Валентин Парнах који је 1922, у години када је настао Совјетски савез, основао први џез бенд! Џез музика је у Совјетском савезу хваљена као симбол грађанских и политичких слобода, али је истовремено оштро критикована и забрањивана од стране комунистичке партије због њеног америчког порекла. Забране су у једном тренутку биле толико ригорозне да су довеле до прогона и емиграције појединих уметника. Премда политичка клима није погодовала развоју џеза, пракса извођења и слушања џез музике није се угасила. Напротив, она је на територији Совјетског савеза добила једну нову изражајност и истакнуте представнике. Музика коју су стварали и изводили совјетски музичари, спајајући најчешће џез с елементима руске народне мелодике, добила је назив црвени џез – овај термин се првенствено користио за музику тридесетих година 20. века.
АУДИО РЕНДГЕНИ
У периоду када је уметност у Совјетском савезу стављене под строгу контролу државног цензора, џез музика је била забрањена, а џез плоче могле су да се набаве само на црном тржишту по изузетно високим ценама. Како је потражња за џез музиком била изузетно велика убрзо се инжењер звука и љубитељ џез и рок музике Руслан Богословски досетио начина да се забрањена музика снима, продаје и слуша. Његов генијалан изум био је да уместо винила, који је био скуп и тешко доступан, искористи одбачене рендгенске снимке као подлогу за снимање и умножавање музике. Ове “плоче“ биле су знатно јефтиније у односу на грамофонске, а на њихову продају није утицало чак ни то што су се могле преслушати свега неколико пута. Убрзо је музика која се на овај начин дистрибуирала слушаоцима добила назив „музика на костима“. У оквиру The X-Ray Audio Project дигитализовани су бројни снимци са “костију“, документарни филм снимљен је 2016, а креирана је и збирка музике “на костима“ која се свакодневно обогаћује и у виду изложбене поставке гостује у уметничким галеријама широм света.
Аутор фотографија: Паул Хартфилд
ЏЕЗ АМБАСАДОРИ
Џез музика је педесетих година 20. века, постала “оружје“ САД-а у хладноратовској борби за глобалну превласт. Пропагандни пројекат који је био осмишљен од стране владе САД-а, на предлог конгресмена Адама Клејтона Џуниора, подразумевао је организовање џез концерата у комунистичким земљама. У овом пројекту учествовали су најпознатији џез музичари тог доба: Дизи Гилеспи, Луј Армстронг и Бени Гудман. Амерички џез музичари су путовали светом, приређивали концерте и ширили глас о Америци као држави грађанских, верских, расних и уметничких слобода. Службена потврда о коришћењу џез музике у антикомунистичком пропагандном рату дошла је 2018. када је изашао филм Џез амбасадори (енгл. Jazz Ambassadors) у режији Хуга Беркелеја. Покушаји Комунистичке партије у СССР-у да грађанима забране слушање џез музике и конзумирање уметничких садржаја који су долазили са Запада показали су се контрапродуктивним. Забране су довеле до стварања култа западне поп културе која је у односу на репресивни совјетски систем заиста деловала као простор преко потребне слободе.
Луј Армстронг у Египту као џез амбасадор.
Више информација о програму 103. рођендана џеза прочитајтеОВДЕ
…Legenda kaže da je ”Dixieland”, prapočetak džeza, nastao u Nju Orleansu, i da je potom, nošen rečnim parobrodima uz reku Misisipi, krenuo na put ka Memfisu, Sent Luisu i, konačno, prema Čikagu…
…Ima više razloga koji nas uveravaju u istinitost ove priče. Prvi razlog su svedočanstva starih muzičara, koji su jednoglasni u tvrdnji da su njuorleanski muzičari svirali drugačiju, naročitu muziku, koju su drugi brzo počeli da oponašaju i usvajaju. Drugi, nepobitan razlog su – gramofonski snimci: sve snimke načinjene čak do 1925.g. bez izuzetka su snimili njuorleanski muzičari, ili oni koji su otvoreno kopirali ovaj novi način muziciranja nazvan ”Dixieland”…
…Iako se ne može utvrditi tačan datum nastanka džeza, u Nju Orleansu su se zaista događale neke stvari koje upućuju da je ova muzika rođena negde između 1900-1905.g. Jedna od činjenica značajnih u tom smislu je završetak špansko – američkog rata 1898.g. posle čega je došlo do prave poplave polovnih muzičkih instrumenata na tržištu, koje je armija prodavala posle demobilizacije. Nju Orleans je bio jedna od najbližih luka Kubi i mnoge jedinice su baš tu bile demobilisane. Tako su već oko 1900.g. radnje bile prepune klarineta, trombona, bubnjeva i korneta koje su čak i siromašni crnci mogli da kupuju…
…Već krajem 19. veka Nju Orleans je bio grad bogate i raznovrsne muzičke kulture. Bilo je opera, simfonija, dobrih instrumentalista i kamernih sastava… Bilo je nebrojeno mnogo poluorganizovanih i neformalnih grupa sastavljenih od mnoštva crnačkih i kreolskih muzičara; ove grupe su izvodile marševe na paradama, pogebnu muziku i popularne pesme i regtajm na izletima i zabavama. Sviralo se u kabareima, honki-tonk lokalima i burdeljima. Muzike je bilo doslovce svuda…
…Muzika se stapala: marš, regtajm, pesma o radu, bluz, operske uvertire, evropeizirana afrička muzika i afrikanizovana evropska muzika – sve se to slivalo u isti tok, i jednoga dana nastao je ”Dixieland”, muzika kakva ranije nije postojala, muzika koja je tokom tridesetak godina izašla iz honki-tonk lokala, napustila izletišta, išunjala se iz burdelja, uzletela sa ulica Nju Orleansa i nadletela čitav svet….
”The Belgrade Dixieland Orchestra”
Више информација о 103. рођендану џеза прочитајте ОВДЕ
„Академија 28“ и „Београдски диксиленд оркестар“ вас позивају на
103. рођендан џеза!
Фестивал „Рођендан џеза“ одржаће се по четрнаести пут за редом у Клубу Академије 28, у периоду од 26. до 29. фебруара, а посетиоци ће бити у прилици да уживају у звуцима традиционалног, кубанског, етно и слободног џеза, али и да посете изложбу „Џезерске скривалице“ и трибину „Џез у доба комунизма“. Осим тога, посетиоце фестивала очекују и додатна изненађења у виду бесплатних биоскопских пројекција, награда, плесних аниматора и дружења са специјалним гостима фестивала. Идеја фестивала је да се савременој публици приближи сва магија и лепота џез музике, њених усковитланих ритмова и заводљивих мелодија, али и једно лепше и хуманије време које је ова музика изворно обележила.
Улаз на све концерте и друге програме фестивала је бесплатан.
За резервације места у Клубу Академије 28 позовите 011 3619 342
ПРОГРАМ ФЕСТИВАЛА
26.2.2020. од 20ч
Традиционални џез и разигране двадесете
Фестивал „Рођендан џеза“ свечано ће бити отворен 26. фебруара, на дан када је давне 1917. објављена прва грамофонска плоча са звуком џеза. Први дан фестивала резервисан је за отварање изложбе фотографија Желимира Гвојића ел гвојоса под називом „Џезерске скривалице“ и концерт „Београдског диксиленд оркестра“ – једине институције традиционалног џеза на Балкану. Изложба ће бити свечано отворена у 18ч у Галерији Академије 28, а на њој ће поред аутора фотографија, Желимира Гвојића, говорити и Владимир Рацковић, идејни творац фестивала „Рођендан џеза“ и академик Павле Јовановић.
Више информација о изложби фотографија прочитајте ОВДЕ.
У Клубу Академије 28 нас од 20ч очекује јединствен музички спектакл „Београдског диксиленд оркестра“ који ће изводити најпопуларније џез композиције с почетка 20. века, а које су у то време писане као музика за плес. Предвођени уметничким руководиоцем, вокалним солистом и бенџоистом Владимиром Рацковићем, „Београдски диксиленд оркестар“ ће покушати, барем на једно вече, да у Клубу Академије 28 оживи узаврелу и лепршаву атмосферу џез клубова из периода џез ере и прохибиције!
За посетиоце који понесу неки детаљ или се обуку у духу епохе, у стилу двадесетих година 20. века, Академија 28 је припремила низ награда, као и за оне који су спремни да на плесном подијуму заплешу чарлстон, Black Bottom, cakewalk или One-Step.
Више информација о настанку диксиленда прочитајте ОВДЕ
Четвртак, 27.2.2020. од 23ч
Совјетски и руски џез
Руски џез саксофониста Олег Кирејев налази се годинама уназад у самом врху светске џез сцене, а сву раскош свог талента показаће нам друге вечери фестивала „Рођендан џеза“, у четвртак, 27. фебруара од 23ч у Клубу Академије 28. Осим у музичком делу програма, Олег Кирејев ће истог дана од 19ч учествовати и на трибини „Џез у доба комунизма“ која ће се одржати у Синема кафеу Академије 28. На трибини ће поред Кирејева говорити и Владимир Рацковић, Јован Маљоковић, Ђорђе Милутиновић и Тања Мијатовић. Посетиоци другог дана фестивала „Рођендан џеза“ биће у прилици да након трибине „Џез у доба комунизма“ уживају и у бесплатној биоскопској пројекцији првог совјетског мјузикла, џез комедије „Весели људи“ (1934) која је недавно ретуширана и колоризована.
Више информација о бесплатној филмској пројекцији комедије Весели људи прочитајте ОВДЕ
Више информација о програму трибине Џез у доба комунизма прочитајте ОВДЕ
Олег Кирејев се сматра пиониром етно џеза у Русији, а музичку каријеру је започео свирајући традиционални џез прожет елементима башкирске народне музике. САД, колевку џеза, освојио је етно-џез пројектом Feng Shui Jazz Theatre за који је био номинован за награду Gremmy 2008. године. За Кирејева је карактеристично да из различитих музичких традиција са којима долази у контакт, између осталог и српском, узима оно најбоље и оно што кореспондира његовој уметничкој личности и то ставља у савремени музички контекст и нове аранжмане. Издао је петнаест албума на којима се налази жанровски различита џез музика.
Петак, 28.2.2020. од 23ч
Динамична фузија џез и етно звука
Јован Маљоковић, наш истакнути и светски признат џез саксофониста и композитор, добитник награде за животно дело од стране „Нишвил“ џез фестивала, наступиће са својим „Балкан салса бендом“ треће вечери фестивала „Рођендан џеза“, у петак, 28. фебруара од 23ч. Публика ће бити у прилици да ужива у јединственом и енергетски набијеном споју традиционалног џеза са мелодијама и ритмовима етно музике са Кубе и Балкана.
Бенд окупља најбоље српске џез музичаре који су заједно са својим фронтменом, Јованом Маљоковићем, представљали Србију на фестивалима широм Европе (Немачка, Аустрија, Француска, Швајцарска) и издали низ студијских албума. Њихова музика је витална, разиграна, вибрантна и мами посетиоце на плесни под.
Субота, 29.2.2020. од 23ч
Истанчани музички crossover групе Fish in Oil
Фестивал „Рођендан џеза“ затвориће Fish in Oil, један од најбољих и најомиљенијих београдских инструменталних састава који негује fusion и crossover приступ у својим ауторским композицијама. У њиховој јединственој вештини извођења и импровизовања публика ће моћи да ужива у суботу, 29. фебруар од 23ч у Клубу Академије 28.
Музика коју ствара Fish in Oil је експериментална, авантуристичка, садржајна, слојевита, саткана од укуса и емоције коју публика непогрешиво препознаје на прво слушање због чега су концертне сале када они наступају испуњене до последњег места. Њихови инструментали прожети су импровизацијама и референцама на многобројне музичке стилове као што су блуз, свинг, џез, рок, панк, филмска и експериментална музика због чега група годинама уназад успешно комуницира са различитим профилима публике и различитим генерацијама. Бенд је до сада издао четири ауторска албума: „Полуострво“ (2012), „Дрнч“ (2013), „Три кључа“ (2016) и „Све ће бити у реду“ (2018), и наступао на свим водећим фестивалима у Србији и Европи.
Улаз на све концерте и друге програме фестивала је бесплатан.
За резервације места у Клубу Академије 28 позовите 011 3619 342
Захваљујемо се слатком спонзору фестивала посластичарници „Голуб“ из Панчева и од срца Вам препоручујемо да пробате њихов слатки програм, а нарочито торте!
Комедија са мелодрамским мотивима проткана низом комичних сцена и певањем давно заборављених песама. Млада комшиница почиње да брине о двоје бивших уметника, евилибриста, који су у свакодневним сукобима. Она кује опаке планове удварајући се старијем господину што изазива салве смеха.
Кроз радњу представе провлаче се и егзистенцијална питања која, из свакодневног живота, публика може препознати.
Режија: ВЛАДИМИР ЛАЗИЋ
Писац: МИОДРАГ ИЛИЋ
Играју:
СНЕЖАНА САВИЋ
МАРИНА ВОДЕНИЧАР
МИЛЕНКО ПАВЛОВ
Представа описује савремени друштвени тренутак у нашем поднебљу.
Једна недеља, нерадан дан, група оснивача младе фирме договора како да се спаси од пореске инспекције која је најављена за понедељак. Главни протагонист и оснивачи фирме Марко, Сара, Миле и Лука дочекују Петра, човека из сенке и надају се најбезболнијем решењу проблема.
Али, шта ако у ствари ништа није онако како изгледа?
Представа је рађена по мотивима филма „Седам година“ (7 anos).
Играју:
Ђорђе Крећа
Катарина Јовановић
Никола Тодоровић
Никола Благојевић
Никола Драгашевић
Жаклина је жена са села, мајка, комшиница, рођака, супруга… Она говори кроз шта је све прошла у животу, препреке које је имала и које је сама постављала, како се односила према породици, према пријатељима, према свима. Њен живот ни мало није лак и толико леп. Правила је огромне грешке које су је доводиле до дна, али она је толико опасна и сналажљива да се увек некако извукла из сваке ситуације, опет у своју корист.
Говори о свом браку и породици. Кандидовала се за председницу месне заједнице и успела је у томе. Пролазила је кроз малверзације и лажи. Пожелела је још више, желела славу, гламур и новац. Одлази у ријалити програм. Оставља породицу, оставља кућу, све. Након неког времена враћа се и каје се. Није добила ни новац, ни славу. Опроштај тражи од свих. Схватила је да човек не може и не треба бити такав каква је она била. Схватила је да човек мора да спасе себе од свега и да то може само он сам, јер када спасеш себе, тако спасаваш и породицу и све од свега ружног, негативног и лошег. Схвата да је њен кућни праг њен олтар, да је њена породица највећа срећа. Враћа се своме дому, својој деци. Моли за опроштај и њену животну грешку, грешку коју никада и ни за шта неће и не жели да понови.
Представа „Не оклевај, импровизуј“ је настала као ауторски пројекат професора Срђана Ј. Карановића кроз истраживање театра импровизација.
Састоји се из низа вежби и различитих модела импровизације. Садржај настаје у тренутку предлогом публике, колега или самосталним избором глумаца на сцени. Не постоји унапред припремљен текст нити режија. Све што публика гледа на сцени дешава се први и једини пут!
Публика има прилику да види како представа настаје пред њима.
Свако ново извођење је потпуно другачије што ову представу чини јединственом.
У суботу 21. март 2020. године, у Клубу Академије 28 очекује вас бенд Винил Рихеб .
Београдски бенд који осваја публику својим интерпретацијама страног и домаћег рока. За незаборабне свирке су задужени Реља Обреновић за бубњевима, Вељко Глушчевић за бас гитаром, Мирко Станојевић – соло гитара, Александар Милошевић за ритам гитаром, а на све то иде, наравно, очаравајући глас Сање Божић.
Наступ који се не пропушта! Видимо се у суботу, 21. март 2020. godine.
Мало који љубитељ хумора и комедије није чуо за Маринка Ћутука који је четири сата чамио чекајући, а и његове чувене реченице: да сам нормалан полудио бих! Сећамо се и популарног оџачара Веселог и његовог – Прими ме! Управо ова два лика причају о својим судбинама, о пријемном испита за глуму, али и свим другим животним дешавањима. Док Ћутук Еро са овога света говори о „нашем свијету“ и регионалним променама, Весели као Босанац, избеглица, говори о искуствима из „белог“ света.
Публика ће имаће прилике да се присети неких од легендарни сцена, али и ужива у новим комичним моментима, све то по први пут у стенд ап варијанти.
Које су најновије клетве Ћутука, како данас изгледају имитације некадашњих лидера и како изгледа адаптација чувене песме Алексе Шантића „Остајте овде“ преименована у „Да ли да останем овђе“!?
Жељко Нинчић је од 1985. године па до сада одиграо представу „Аудиција“ (Аудиција, Нова Аудиција, Најновија Аудиција – прими ме) око 3000 пута пред око 2 милиона гледалаца!
Прича почиње деведесетих година прошлог века. Протогониста на духовит начин, са елементима црног хумора, саопштава своју причу о „бекству“ од лудила, рата и свих осталих немилих догађаја кроз који су прошли народи простора Балкана. Јунак представе је вишенационалан и мултикултуран и као такав се нашао у ситуацији да лута светом тражећи своје небо, свој нови спас.
Овај сатирични комад обухвата различита места, времена и успон цивилизације с крајем двадесетог века где се провлачи још увек актуелно питање које прожима време и простор – ићи или остати?
Представа је прошарана социокултурним фактором актулним на овим просторима – од навика, културних разлика, различитих етничких осећања са покушајем одговара на питање „зашто смо ми овакви, а они такви?“.
