СМРТ НА САХРАНИ

~ премијера ~

Илија је умро. Његовог старијег сина Данијела чека, наизглед, једноставан задатак: окупити фамилију и испратити оца на вечни починак. А да ли ће баш све ићи по плану?

Разапет измеђју жеље да достојанствено испрати оца и околности на које не може да утиче, Данијел покушава да одржи све конце у својим рукама.

Каква је породица која се окупља само када неко умре?
Шта остаје иза покојника, а шта ће заувек понети са собом у гроб?
Ко су људи који га прате на онај свет?

Нека су од питања чији одговор ће се сазнати. Или можда неће…

РЕЧ РЕДИТЕЉА

На смрт као животну неминовност немогуће је утицати, а утицати на на лични однос према њој не само да је могуће, већ је донекле и нужно. Ако се то ради на хумористичан начин, онда ће тешке, мрачне ствари и имати неког, овоземаљског, смисла. Управо отуда долази идеја да се кроз овај филмски сценарио преточен у позоришно дело, обраде теме као што су односи људи према чину погреба, заоставштина почившег, дисфункционалност уцвељене породице, поремећени односи деце и родитеља, све разлике и неспоразуми чији је именитељ један – покојник лично. Много питања се отвара, а мало је одговора, поготово за тајне које ће покојник заувек однети са собом, а које никад неће бити обелодањене. Или, ипак, можда хоће?

Играју:

Никола Конџуловић
Сандра Миленковић
Марко Миловановић
Загорка Капланец
Теодора Петровић
Ненад Новаковић
Теодора Шемић
Уна Димитријевић
Сава Милутиновић
Јована Савић
Игњат Ђорђевић
Новак Пулетић
Александар Ђукић
Ана Кнежевић
Тамара Митровић
Иван Константиновић
Милош Ђорђевић

Режија, драмска адаптација и избор музике: Никола Драгашевић
Продукција: Театар Улица
Асистент режије: Христина Јовановић
Извршни продуцент: Теодора Бараћ
Сценографија: Адријана Јовановић
Асистент сценографа: Никола Богдановић
Тон: Алекса Прљевић
Светло: Христина Јовановић

KISS

Alice in WonderBand

KISS  је комедија о игри, флерту, зачикавању, надметању и, поврх свега, љубави између мушкарца и жене. Комичне сцене испреплетане занимљивим и новим аранжманима познатих песама, традиционалних балканских песама као и ауторских нумера самих извођача изведене су најједноставнијим средствима – само сопственим телом и гласом.

Фото: Жељко Синобад

О извођачима: Alice in WonderBand је настао 1998. године на Фрушкој Гори, а од тада је плодове свог креативног рада проширио на читав регион. Једини су у овом делу Европе који се баве врло специфичном врстом сценске уметности– спојем музике, позоришта, плеса и акробатике кроз посебну вештину телесних перкусија. То је, у ствари, животни пројекат чије језгро чине музичари Ана Врбашки и Марко Дињашки, који су већ 24 године партнери како на сцени тако и у животу, што даје нову димензију њиховом присуству и односу на сцени.

Фото: Саша Вукичевић

ЖЕНА МОГА МУЖА

Представа је настала као пандан естетици америчких романтичних комедија које у себи носе слаткогорке муке, а које актери превазилазе комично-драмском радњом.
Брачни троугао, превара наочиглед друштва, две жене и један стјуарт – који је у регуларном браку са обе.

Радња представе дешава се на релацији Београд-Тиват, а тема је савршен брак са две жене у исто време. Да ли је овде крај женским мукама или се иза ова два брака крије мушкарац који је спреман да воли и живи вишеструко? Да ли ће бити прихваћен од стране друштва, женске популације и својих жена? Драматичан заплет ће у сценској форми пресудити и крај овог феноменолошког случаја званог мушкарац. Инспирација за овај текст су била питања мушкараца у савременом свету – да ли је њима заиста лако да се носе са женском енергијом?

Текст – Саша Пантић
Режија – Александар Лазић
Музика – Ђура и Морнари
Играју:
Гаља – Драгана Суџук
Гоца – Јелица Ковачевић
Раја – Александар Лазић

БЕСКОМПРОМИСНИ СТЕНД-АП

Бескомпромисни станд-ап је монокомедија коју изводи глумац и драматург Семир Гицић. Тема ове монокомедије је „Мале ствари које нас вежу“, те се посебно ставља акценат на ситуације у којима мали човек свакодневно обитава.

Комедија је својеврсни наставак „Бесконцептуалног станд-апа“ са којим је Семир пунио сале широм Југославије због популарности клипова на друштвеним мрежама. Први део одигран је преко 60 пута за пет месеци, те је због Корона вируса прекинута турнеја. Изведена је широм Србије, Црне Горе, БиХ, Македоније, али и у Немачкој, Чешкој, Шведској и другим држава у којима живе људи са простора бивше Југославије.

У његовим наступима нема вицева, јефтиних метафора, певања, играња и другог бадава трошења времена. Ова представа је адаптирана од најбољих комедија Џорџа Карлина.

Аутор је популарних представа: Пази с киме спаваш, Љубавне играрије, Чекајући министра, Имамо дојаву, Пинокио за одрасле, Ко вама даде представу, Дежа ви и других.

САН СМЕШНОГ ЧОВЕКА

~ Направи свој лични затвор, украси га сопственим мислима и проведи живот у њему ~

Представа је инспирисана је истоименом приповетком Ф. М. Достојевског, чија је аналитичност и нарација послужила као база за анализу времена садашњег, у којем влада максимална ентропија и принуда. Полазећи од чињеница да живимо у систему који је сам по себи принуда по многим питањима, и који намеће велика ограничења и моделе условљавања који су организовани без наше сагласности, питамо се:
– Шта сада, када је простор за егзистенцију постао још уситњенији, конфузнији, немилосрднији, и нехуманији?
Шта се тачно очекује од нас?
Да ли смо способни и вољни за такву врсту условљености?

Као што се главни јунак приповетке, неутемељен у друштву и средини у којој обитава, измешта у другу димензију кроз сан, проналазећи објашњења за сву беду људског друштва, али и уточиште за своју изопштеност и духовну неприлагођеност, тако се и тројни лик у нашем делу, сепаратише и сналази у наметнутим околностима правећи ретроспективу сопственог макрокавеза, са свим његовим лавиринтима, покушавајући да се фокусира на план изградње свог личног, минималистичког света који је сурогат реалног живљења, али ипак једини могући живот.

Разумевање и освајање слободе уметношћу малих корака, односно активирањем успаваних и условљених креативних потенцијала, ми градимо заправо други, мали затвор, у којем живимо по сопственим правилима и визијама, а под претњом модела- на страшном месту бити и постојати- како би (пре)живели.

Као што главни јунак заобилази и одбацује свој првобитни суицидни модел реактивноасти, тако и тројни лик наше представе заобилази и одбацује све замке савремене тоталитарне парадигме, грдећи нови свет унутар себе, који ће у коначном моменту изнутра смрвити затвор који му је наметнут.

Светлана Ђуровић- аутор пројекта/кореографија
Ана Обрадовић -играч
Јелена Цветковић-играч
Бранка Баретић – играч
Ида Игњатовић -костим
Јана Миленковић – фотографија/дизајн маркетниига

Музика: колаж различитих аутора

F40.01

Страх, прастари непријатељ човека, колико нас гура напред и указује на потенцијалну опасност за коју морамо  бити спремни, тако нас и блокира и паралише ако се предуго задржи у нама. Неша нам кроз ову представу указује на разлику између реалног и нереалног страха кроз лична искуства, сатирично из прве руке, објашњава превазилажење разноразних животних ситуација у којима се и сам нашао. Представа „Ф40.01“ је заправо Нешина дијагноза, а која је ваша дијагноза сазнајте доласком на представу , где ће управо Неша покушати да вам разбије страхове и учинити да на њих гледате из једног потпуно новог угла и да са представе одете са тотално другачијим погледом на страх.

Биографија

Ненад Даниловић, познатији под псеудонимом Неша Бриџис, један је од најпознатијих српских станд-уп комичара.
Комедијом се бави, како сам каже, још од малих ногу, а професионални ангажман је започео 2010. године. Прославио се песмом „Еј, Рики Мартине“.
Данас, и ако га никада није записао, има скоро 6 сати текста са којим наизменично наступа.
Мајстор је имитација и одличан импровизатор. У досадашњој каријери одржао је око 2.000 професионалних наступа. Са својим представама је обишао целу Србију, многе градове и по више пута, а наступао је и у иностранству.
Љубитељи станд-уп комедије из региона јако добро знају Нешу Бриџиса, био је гост на великом броју фестивала у Хрватској, Словенији, Босни, Македонији, Црној Гори…
И поред страха од летења, публика је имала прилику да га види и у Аустралији. За његове вечери комедије увек се тражи карта више.
Био је учесник 3. сезоне познатог шоу програма „Твоје лице звучи познато“ и освојио треће место.

СУМЊИВО ЛИЦЕ

Сјајни македонски глумац, Роберт Кјосев, након пет година поново гостује у Београду, овог пута у монодрами “Сумњиво лице” чија ће премијера бити 19. новембра у 20ч. Представа је направљена по мотивима истоименог дела највећег комедиографа, Бранислава Нушића.

Разлика између „Сумњивог лица“ Кјосева и других адаптација је управо у томе што је то монодрама!

Сумњиво лице као ансамбл представа виђена је до сада много пута у разним позориштима, али као дело једног глумца – није нигде и никада.

Ова изведба Кјосева уједно означава историјски тренутак у драмској уметности, како то пише портал „Тамо далеко“,  с обзиром на то да ће ово легендарно Нушићево дело, први пут у историји позоришта, бити одиграно као монодрама.

– Још се памти како је, пре неколико година у Београду, македонски глумац Роберт Кјосев на невероватан начин одиграо главну улогу у представи „Сумњиво лице”. Те 2016. године, на премијери у Сава центру, испред више од 2000 људи, Кјосев је по мишљењу критике одиграо улогу Јеротија Пантића на до тада невиђени начин – пише портал „Тамо далеко“.

Медији о Роберту Кјосеву:
– Сама представа, као и цела глумачка постава, добили су одличне критике, а највећу пажњу публике у представи привукло је ново лице гостујућег глумца из Македоније, Роберта Кјосева, који је на брилијантан, до сада невиђен начин одиграо главну улогу Јеротија.” – Курир (ЛИНК)

– Међу публиком свих генерација, на премијери “Сумњивог лица” су присуствовале и многе познате личности из света музике филма, позоришта, естраде, а салом се орио смех током целог извођења као доказ да је Нушићев хумор за сва времена. Највећу пажњу публике, а и критичара у представи привукао је свакако гостујући глумац из Македоније, који је глуму завршио у Лос Анђелесу, Роберт Кјосев у улози Јеротија. Он је маестрално одиграо главну улогу у овом комаду и многи тврде да га након овог извођења сигурно очекује сјајна глумачка каријера у Србији.” – Вечерње новости (ЛИНК)

Портал Показивач је као наслов свог чланка о представи „Сумњиво лице“ изабрао да напише “Брилијантан глумац из Македоније, Роберт Кјосев, у улози Нушићевог Јеротија”

ЧУЈЕМ БУБАЊ
представа физичког театра

Нема ме ту где ме тражиш, само ме поезијом можеш спасити.

О чему је перформанс-представа „Чујем бубањ“? О херојству и шта то значи у нашим животима, о нашем односу према том концепту и појму, о томе ко је херој и колико је то индивидуално (или није), о путу који је архетипски (Мит о Хероју), а опет, да ли је могуће само једно читање тог пута и можемо ли тај пут читати другачије, о мултизначењима прича и свих појава које нас окружују, о отварању тих мултизначења, о слушању поезије.

О љубави, о повезаности перформера на сцени, о слободи, о општем у свима нама, о томе како твоја прича наставља у исто време да буде твоја прича и не-твоја прича, о лепоти (тела, очију, лица, душе), о изложености, о ритму, о прављењу позоришне композиције као клавирске сонате. О смеху и Весни Змијанац, о сировој страсти, о Монти Пајтон асоцијацијама и скакању са балкона, о нежности, о плакању и о смејању. О магијском ритуалу који сцена јесте и питањима мења ли сцена стварни живот – да ли смо сигурни да су то две реалности?

Шта желиш? Шта твоја душа тражи у овом моменту и на који херојски подвиг те зове? Чујеш ли бубањ у свом животу сада? Да ли те дозива, да ли те води кроз земљу мртвих, да ли плешеш или плачеш уз тај звук? Ако га не чујеш, да ли си срећан или мртав?

Хвала вам што куповином карте помажете да покријемо трошкове продукције.

Могућа је резервација карата на marija@marijafarmer.com

Концепт и режија: Марија Фармер

Перформери/ке: Светлана Кијевчанин, Јована Савић, Јелена Тошић, Катарина Фајгељ, Ања Толић, Тина Станојевић, Наташа Милојевић, Урош Антић и Алекс Заин.

Хвала свим учесницима/перформерима који су допринели настајању „Бубња“ (презентација рада Мале академије физичког театра 2015/16).

ВЕТАР У ТАПЕТАМА

Прва позоришна представа македонске националне заједнице у Србији у продукцији Форума младих Македонаца, осмишљена је двојезично на српском и македонском језику. Њен основни циљ је отварање питања културног идентитета младих људи са ових простора који су на „привременом“ раду у иностранству, кроз иновативни и комуникативни приступ. Два глумца воде публику кроз узбудљиву позоришну двојезичну авантуру испуњену комичним и сетним елементима, а сасвим природно и спонтано прикључује се и сам менталитет младог и обичног човека, припадника српске и македонске националности.

Представа је припремана под покровитељством Националног савета македонске националне мањине, Фондације за отворено друштво и Министарства културе Републике Србије.

Адаптација сценарија и режија: Зоран Митровић

Играју: Зоран Митровић, Немања Симић

Сценографија: Марина Глигорић

Дизајн звука:  Немања Михајловић

Организатор и продуцент: Зорица Митровић