Browse top selling WordPress Themes & Templates on ThemeForest. This list updates every week with the top selling and best WordPress Themes www.bigtheme.net/wordpress/themeforest
Након десетогодишњег брака, Софија и Андреа су на ивици развода. Међутим, после научног експеримента, Андреа, бриљантни неурохирург, и његова жена Софија, амбициозна ТВ водитељка, изненада замењују тела и завршавају у телу оног другог, истовремено мењајући и своје ставове и животе у целости. Приморани да буду у кожи свог партнера и да воде свакодневну рутину, моћи ће да виде своју везу из потпуно другог угла. Усред забавних и комичних ситуација, суочиће се са недаћама које потресају њихов брак.
Сваког четвртка и петка у Клубу Академије 28 одржаваће се мини концерти београдских пијаниста.
Четвртак, 22. октобар 2020. од 17:00 до 19:45 ч
Петак, 23. октобар 2020. у два термина: 18:00-19:45 и 21:00-22:45 ч
МАЕСТРО САША ЈОВАНОВИЋ
Клавирски аниматор
Даровити уметник који се на београдску музичку сцену вратио после дугогодишњег стицања музичког искуства, аниматорског, на разним странама. Боравио је и музицирао у многим светским туристичким центрима, од Акапулка, преко Мајамија и Њујорка, до Мексико Ситија и Тајпеја. Каријеру клавирског аниматора почео је крајем осамдесетих година у београдском хотелу Метропол. На његовом репертоару су евергрин, џез, поп, француска шансона, италијанска канцона, руске романсе, филмска музика и наша староградска.
НЕНАД АНЧИЋ
Интернационални професор клавира који је већ дуго посвећен креативном развоју својих студената широм света, као и промоцији клавирске класичне музике и транскрипција популарне интернационалне музике: евергринова, шпанских, португалских, руских, чак кинеских познатих мелодија и композиција. Последњих десетак година предаје и ради у иностранству. У Београду успешно води Клавирски центар и Школу клавира, пратећи домаће и стране едукативне програме наставе клавира за све узрасте.
Најбољи пријатељи Свифт, Пенни, Род и Броди окупљају се у Академији Најбољих Летача, где уче шта је потребно да се стекну крила и постану птице спасиоци. Свифт је плава сојка и најбржи пилот на академији; Пенни, једина жена у групи, је пингвин и стручњак је за подморски живот; Броди је пуффин који приступа више копну, а Род је петао који је спреман да лети око Великог ковитланог острва у свом теренском возилу. Четворици пријатеља придружио се њихов ментор Спиди, који помаже кадетима у различитим мисијама. „Најбољи летачи“ се фокусирају на важност тимског рада и способност успешног решавања проблема.
Паметна и неустрашива седмогодишња Еби Хечер живи у породичном хотелу у којем пронађе неочекиване госте – симпатична бића звана Фузлиес. Заједно с Бозлијем, Фузлијем који постане њен најбољи пријатељ, Еби упада у урнебесне авантуре чији су узрок углавном несташни Фузлији.
Патролне шапе су шест херојских штенаца које предводи дечак Рајдер. Свака куца има свој таленат и моћ. Они заједно показују да ниједан посао није претежак, ниједно штене није премало и едукују све узрасте о грађанском понашању, друштвеним вештинама и решавању проблема.
Комедију „Цимет и ванила“ чине приче о љубави, страсти и чежњи из угла три жене, различитих животних прича и љубавних искустава. Своје свакидашње и несвакидашње доживљаје, уз песму и плес, испричаће нам адвокатица, медицинска сестра и стјуардеса. Духовито и забавно, лепршаво и шармантно, оне нас уводе у свој скривени свет који мирише на цимет и ванилу, и у коме је све могуће… Својеврсан кабаре, ова представа је уједно и музички времеплов у којем ћете чути најпознатије шлагере педесетих и шесдесетих година прошлог века, уживо, у извођењу самих глумица.
Драги тата је комад о пропадању средње класе, урушавању свих вредносних система у Србији током деведесетих и после. То је прича о друштву, одсуству ауторитета, разарању породице и немогућности да се место звано дом сачува од улице. Комад у ком улица улази у кућу, прелази преко ње, асфалтира је и глача.
[layerslider id=“78″]
Ипак, у центру дешавања налази се једна девојчица у потрази за идентитетом. Зато је Драги тата, пре свега, представа о одрастању, о младима и за младе, реалан, истинит, личан, написан на основу неколико истинитих прича. Ако у Драгом тати има бруталних елемената, они су ту зато што постоје у друштву, јер је друштво брутално и оно нас је научило да своју нежност сакривамо као да је слабост, а не снага. Зло постоји и оно је свуда око нас, на улици, у парку, хаустору…
На нама је да учинимо све да, по закону поетске правде, добро победи. Драги тата је позив доброти, позив да се врати док не буде прекасно, док нежне клинке не одрасту у неке црне жене, а одговорни клинци не заврше на робији.
Драмски студио „Огледала“ уписује нову генерацију од 05. септембра!
Школа глуме у самом срцу Београда!
На позоришној сцени „Академије 28“ истражујемо лепоту глуме, дикције, певања, сценског покрета, пантомиме и луткарства. Квалитет нашег рада, поред многобројних успешних представа, потврђују чланови Студија који су ангажовани на снимању филмова, серија, реклама као и у синхронизацији цртаних филмова.
Студио води Гордана Несторовски Cтојаковић са креативним тимом који чине педагози, глумци, редитељи, драматурзи, костимографи и сценографи!
Термини часова суботом:
СТАРИЈА ГРУПА 10:3О – 12:30ч МЛАЂА ГРУПА 12:30 -14:30ч
Јавни регионални конкурс за оригиналне бајке и басне за децу у оквиру пројекта „Образовање кроз игру“
Позивамо све ауторе/ке, без обзира на старосно доба, који живе у Босни и Херцеговини, Србији и Црној Гори да напишу оригиналне бајке и басне за децу на тему културних разноликости и своја запажања о проблемима образовног система у држави у којој живе.
Конкурс је отворен до 15. септембра у поноћ!
Малишани, млади, родитељи, баке и деке имају прилику да пишу бајке и басне за децу на тему културних разноликости, послушају предавање о образовању, учествују у интерактивној представи „Принцеза Златка у краљевсту боја” и драмским радионицама и још много тога што ћемо реализовати у оквиру пројекта од јула до децембра у Босни и Херцеговини, Србији и Црној Гори.
Ауторско, професионално, иновативно, експериментално позориште Невид театар тежи да развије културна интересовања и културне навике још у најранијем детињству, охрабри интелектуалне и стваралачке потенцијале деце, младих, одраслих у сврху развијања креативног и критичког мишљења путем уметности.
На основу до 10 најлепших изабраних бајки или басни за децу, Невид театар ће штампати илустровану књигу (електронска верзија ће бити доступна на веб сајту пројекта), као и објавити аудио-књигу. Један од фокуса пројекта биће усмерен на угрожену и осетљиву групу деце објављивањем аудио-књиге најлепших бајки и басни за децу са потешкоћама у развоју, а ради образовања позоришне публике креираћемо анимирани мултимедијални позоришни бонтон.
Пројекат реализујемо у сарадњи са Удружењем драмских уметника Србије у оквиру Заједничког регионалног програма Уједињених нација „Дијалог за будућност”. Комплетну логистику у вези организације пројекта „Образовање кроз игру“ у Србији ради Андрија Даничић, глумац и члан Удружења драмских уметника Србије. Ово је наставак пројекта који је реализован прошле године широм Босне и Херцеговине.
У нади да ће што више људи препознати идеју да деца, млади и одрасли стекну и прошире знања о вредностима културолошких разноликости у Босни и Херцеговини, Србији и Црној Гори и целоживотног учења, образовања и васпитања, те се повежу са колегама и колегиницама из других делова Босне и Херцеговине, Србије и Црне Горе.
Можете слати неограничен број радова до 15. септембра на мејл адресу prijava@obrazovanjekrozigru.com !
Аутори/ке који желе конкурисати треба да пошаљу:
1. Основне податке о себи,
2. Оригиналну бајку или басну за децу,
3. Запажања о основним проблемима образовног система у Босни и Херцеговини, Србији и Црној Гори, идеје реформе образовања у Босни и Херцеговини, Србији и Црној Гори (до 500 речи – до једне странице).
Промоција књиге песама Нађе Ђоковић
~ Моцарта из карантина ~
И запева славуј – Доба Свитања
Велики повратак на културну сцену Београда прославићемо промоцијом књиге поезије Нађе Ђоковић у уторак, 16. јуна од 19ч у нашој Галерији „Академија 28“.
„Поезија Нађе Ђоковић не слави физичку љубав, већ љубав према човеку уопште, љубав према уметности и љубав према животу. Попут дубинских психолога, она сагледава усуд наше судбине који се огледа у томе да се увек враћамо ономе што нас уништава (песма Исти другачији начин), као и да наши покушаји да покидамо везе представљају бежање од себе (песма Залазак). Реч је о истински мисаоној поезији која садржи рефлекс бројних промишљања о различитим питањима која нас муче: да ли су највеће речи прећутане, а наша сигурност само илузија тренутка који се може изгубити у трептају (песма Кас); да ли смо сами себи највеће страдање (песма Својство), а наше победе заправо тренуци предаје (песма Завиде ти)”
~ део из рецензије доц. др Мирјане Стакић.
Бенд који осваја београдске рок клубове, Tенеси Ванкерс јесу пројекат кога чине Никола Драговић, гитара Саша Јовановић Јовандека, контрабас Андреја Милошевић, по први пут ће наступити у Клубу Академије 28, а публика ће имати прилику да ужива у атмосфери какву само они знају да направе.
Представа слови за једну од оних која никога на оставља равнодушним и која ће вас насмејати до суза.
Уз антологијске реченице Душка Радовића, мушке разговоре, женске разговоре, шармантан и забаван игроказ троје наших врхунских глумаца, доводи до тога да публика увек насмејана напусти салу.
„Играти једну представу 10 година много је, а 29 година бити на сцени са истим партнерима, у истом комаду и костиму, на ивици је чуда! Е то се мени десило са представом “Женски разговори“. Колико задовољства и радости, интересантних градова, земаља, људи и утисака. Да сам после сваке представе написала само по једну реченицу склопила би се респектабилна књига, али авај… Публика нам се бескрајно радостила. Уживали смо и ми глумци и то истински. Реакције су биле готово као на рок концертима. Разговор након представе дирљив. Само трајање од готово 30 година потврда је да смо одличан тим – добитна комбинација“, написала је коментаришући представу у свом блогу Весна Чипчић.
Текст: Душко Радовић
Играју:
Светлана Цеца Бојковић
Весна Чипчић
Милан Цаци Михаиловић
Академија 28 вас позива у уторак, 03. марта 2020. године, на вече поезије и промоцију књиге „Небеска ћуприја“, аутора Милана Бајчете.
Збирка песама „Небеска ћуприја“, песнички је првенац Милана Бајчете, младог пљеваљског ствараоца. Песме, сажете у неколико циклуса, обједињене су јединственом поетском идејом, која је и посебна ауторова књижевна порука.
Милан Бајчета је рођен у Пљевљима 1994. године. У свету поезије и глуме се налази више од 10 година. Двоструки је добитник књижевне награде „Свитање“ за најбољи прозни рад, као и добитник прве награде „Душан Грбовић“ за песму „Рекли су ми да си као Троја“ која се између осталих песама налази у збирци „Небеска ћуприја“.
„Стихови се појављују као особена молитва, као чеда чежње и страсти ка Првом и прапочетном. Та болна удаљеност између творевине и њеног творца, између светлости и њене искре у овоземном, проговорила је у стиховима на вишеструк начин, негујући она најплеменитија човекова осећања: љубавна, родољубива, духовна. Колико песник жуди овом апсолутном спознању, које крунише у бескрајном хоризонту слободе, само човеку приличне, сведочи језик којим пева. Тако поетски језик постаје онај савршени еквивалент мишљењу, тј. бићу, кроз које се кроз њега отелотворује. Уметничко надахнуће којим слави ту узвишену улогу речи у српском језичком корупусу, чини да се често изгуби граница када он пева њему, или пак језик сам слави ствараоца и узима га под своје. Стога служити „речи која беше“ јесте мисија и позвање песника.
Поезија Милана Бајчете јесте у служби речи која долази, оне што беше у почетку, а која нас сада и овде позива да мислимо будућносно, освајајући притом ћуприје преласка.“ Софија Јеловац
Рођендан џеза прослављамо, четрнаест година уназад, уз добру свирку, костиме, торту и забаву! Тако је и ове године, „103. Рођендан џеза“ у Академији 28 биће отворен 26. фебруара у 18ч изложбом фотографија Џезерске скривалице аутора ел гвојоса, након чега ћемо слушати Београдски диксиленд оркестар.
На зидовима Галерије Академије 28 скриваће се иза својих инстумената Дејан Илијић, Аладар Пеге, Фреди Хабард, Дидије Локвуд и многа друга имена која је Желимир Гвојић успео да фотографише у правом тренутку.
Инспирацију за пројекат „Џезерске скривалице“ добио је на концерту управо Локвуда када му је виолина прекривала лице у току композиције, па је деловало као да свира по својој коси или врату. У времену фото-апарата са ограниченим бројем снимака, имао је среће да је познату фотографију усликао из трећег пута!
Дугогодишњим пројектомЏезерске скривалице, ел гвојос никад није престао да се бави, а каже да ће прво слово свог надимка дозволити да напишемо великим онда кад постане „фотограф светског гласа“.
Видимо се на отварању фестивала „Рођендан џеза“!
Улаз на све концерте и друге програме фестивала је бесплатан.
За резервације места у Клубу Академије 28 позовите 011 3619 342
Совјетска џез комедија из 1934. Весели људи (рус: Весёлые ребята) била је једно од најпопуларнијих филмских остварења у Совјетском савезу. Чак ни Јосиф Стаљин није био имун на шарм ове разигране џез комедије иако су амерички утицаји били и више него очигледни. Радња филма дешава се тридесетих година 20. века и прати живот младића Костје, талентованог пастира који кроз низ догодовштина и комичних ситуација успева да преокрене своју судбину, пронађе љубав свог живота и постане џез музичар и звезда московског Бољшој театра. Музику за филм компоновао је Исак Дунајевски. Режију потписује Григориј Александров. Многе песме из овог филма, попут песме Срце, постале су интернационално препознатљиве и певају се и данас.
Комедију-мјузикл Весели људи можете погледати 27. фебруара од 21ч у биоскопу Академије 28. Бесплатне улазнице могу се преузети у канцеларији оргенизације (К3). Информације о доступности карата можете добити на бр. 011 3621 787. Број места је ограничен!
Више информација о 103. рођендану џеза прочитајте ОВДЕ
Концертни програм манифестације Рођендан џеза, која се по четрнаести пут заредом одржава у Академији 28 уз значајну подршку Београдског диксиленд оркестра, употпуњен је ове године трибином на тему Џез у доба комунизма – ретроспектива, која ће се одржати 27. фебруара од 19ч у Синема кафеу Академије 28, на којој ћемо се посебно осврнути на развој џеза у Југославији и Совјетском савезу.
Пропуснице за трибину можете обезбедити на бр. тел. 011 3621 787
УЧЕСНИЦИ ТРИБИНЕ
Владимир Рацковић
идејни творац фестивала „Рођендан џеза“
ум. рук. „Београдског диксиленд оркестра“
Олег Кирејев
џез саксофониста из Рзсије
Јован Маљоковић
џез саксофониста из Србије
ум. рук. „Балкан салса бенда“
Ђорђе Милутиновић
концертни промотер
(Сава центар, Београдска арена, My Way)
МОДЕРАТОР ТРИБИНЕ
Тања Мијатововић
маст. теор. муз. уметности
професор у МШ „Маринковић“
Добродошли у Академију 28!
ЦРВЕНИ ЏЕЗ
Одредница џез у Совјетском савезу покрива изузетно широко и разуђено поље уметничког рада и деловања великог броја извођача, композитора и џез састава у периоду од 1922. до 1991 (колико је савез и постојао). Оцем совјетског џеза сматра се Валентин Парнах који је 1922, у години када је настао Совјетски савез, основао први џез бенд! Џез музика је у Совјетском савезу хваљена као симбол грађанских и политичких слобода, али је истовремено оштро критикована и забрањивана од стране комунистичке партије због њеног америчког порекла. Забране су у једном тренутку биле толико ригорозне да су довеле до прогона и емиграције појединих уметника. Премда политичка клима није погодовала развоју џеза, пракса извођења и слушања џез музике није се угасила. Напротив, она је на територији Совјетског савеза добила једну нову изражајност и истакнуте представнике. Музика коју су стварали и изводили совјетски музичари, спајајући најчешће џез с елементима руске народне мелодике, добила је назив црвени џез – овај термин се првенствено користио за музику тридесетих година 20. века.
АУДИО РЕНДГЕНИ
У периоду када је уметност у Совјетском савезу стављене под строгу контролу државног цензора, џез музика је била забрањена, а џез плоче могле су да се набаве само на црном тржишту по изузетно високим ценама. Како је потражња за џез музиком била изузетно велика убрзо се инжењер звука и љубитељ џез и рок музике Руслан Богословски досетио начина да се забрањена музика снима, продаје и слуша. Његов генијалан изум био је да уместо винила, који је био скуп и тешко доступан, искористи одбачене рендгенске снимке као подлогу за снимање и умножавање музике. Ове “плоче“ биле су знатно јефтиније у односу на грамофонске, а на њихову продају није утицало чак ни то што су се могле преслушати свега неколико пута. Убрзо је музика која се на овај начин дистрибуирала слушаоцима добила назив „музика на костима“. У оквиру The X-Ray Audio Project дигитализовани су бројни снимци са “костију“, документарни филм снимљен је 2016, а креирана је и збирка музике “на костима“ која се свакодневно обогаћује и у виду изложбене поставке гостује у уметничким галеријама широм света.
Аутор фотографија: Паул Хартфилд
ЏЕЗ АМБАСАДОРИ
Џез музика је педесетих година 20. века, постала “оружје“ САД-а у хладноратовској борби за глобалну превласт. Пропагандни пројекат који је био осмишљен од стране владе САД-а, на предлог конгресмена Адама Клејтона Џуниора, подразумевао је организовање џез концерата у комунистичким земљама. У овом пројекту учествовали су најпознатији џез музичари тог доба: Дизи Гилеспи, Луј Армстронг и Бени Гудман. Амерички џез музичари су путовали светом, приређивали концерте и ширили глас о Америци као држави грађанских, верских, расних и уметничких слобода. Службена потврда о коришћењу џез музике у антикомунистичком пропагандном рату дошла је 2018. када је изашао филм Џез амбасадори (енгл. Jazz Ambassadors) у режији Хуга Беркелеја. Покушаји Комунистичке партије у СССР-у да грађанима забране слушање џез музике и конзумирање уметничких садржаја који су долазили са Запада показали су се контрапродуктивним. Забране су довеле до стварања култа западне поп културе која је у односу на репресивни совјетски систем заиста деловала као простор преко потребне слободе.
Луј Армстронг у Египту као џез амбасадор.
Више информација о програму 103. рођендана џеза прочитајтеОВДЕ
…Legenda kaže da je ”Dixieland”, prapočetak džeza, nastao u Nju Orleansu, i da je potom, nošen rečnim parobrodima uz reku Misisipi, krenuo na put ka Memfisu, Sent Luisu i, konačno, prema Čikagu…
…Ima više razloga koji nas uveravaju u istinitost ove priče. Prvi razlog su svedočanstva starih muzičara, koji su jednoglasni u tvrdnji da su njuorleanski muzičari svirali drugačiju, naročitu muziku, koju su drugi brzo počeli da oponašaju i usvajaju. Drugi, nepobitan razlog su – gramofonski snimci: sve snimke načinjene čak do 1925.g. bez izuzetka su snimili njuorleanski muzičari, ili oni koji su otvoreno kopirali ovaj novi način muziciranja nazvan ”Dixieland”…
…Iako se ne može utvrditi tačan datum nastanka džeza, u Nju Orleansu su se zaista događale neke stvari koje upućuju da je ova muzika rođena negde između 1900-1905.g. Jedna od činjenica značajnih u tom smislu je završetak špansko – američkog rata 1898.g. posle čega je došlo do prave poplave polovnih muzičkih instrumenata na tržištu, koje je armija prodavala posle demobilizacije. Nju Orleans je bio jedna od najbližih luka Kubi i mnoge jedinice su baš tu bile demobilisane. Tako su već oko 1900.g. radnje bile prepune klarineta, trombona, bubnjeva i korneta koje su čak i siromašni crnci mogli da kupuju…
…Već krajem 19. veka Nju Orleans je bio grad bogate i raznovrsne muzičke kulture. Bilo je opera, simfonija, dobrih instrumentalista i kamernih sastava… Bilo je nebrojeno mnogo poluorganizovanih i neformalnih grupa sastavljenih od mnoštva crnačkih i kreolskih muzičara; ove grupe su izvodile marševe na paradama, pogebnu muziku i popularne pesme i regtajm na izletima i zabavama. Sviralo se u kabareima, honki-tonk lokalima i burdeljima. Muzike je bilo doslovce svuda…
…Muzika se stapala: marš, regtajm, pesma o radu, bluz, operske uvertire, evropeizirana afrička muzika i afrikanizovana evropska muzika – sve se to slivalo u isti tok, i jednoga dana nastao je ”Dixieland”, muzika kakva ranije nije postojala, muzika koja je tokom tridesetak godina izašla iz honki-tonk lokala, napustila izletišta, išunjala se iz burdelja, uzletela sa ulica Nju Orleansa i nadletela čitav svet….
”The Belgrade Dixieland Orchestra”
Више информација о 103. рођендану џеза прочитајте ОВДЕ
„Академија 28“ и „Београдски диксиленд оркестар“ вас позивају на
103. рођендан џеза!
Фестивал „Рођендан џеза“ одржаће се по четрнаести пут за редом у Клубу Академије 28, у периоду од 26. до 29. фебруара, а посетиоци ће бити у прилици да уживају у звуцима традиционалног, кубанског, етно и слободног џеза, али и да посете изложбу „Џезерске скривалице“ и трибину „Џез у доба комунизма“. Осим тога, посетиоце фестивала очекују и додатна изненађења у виду бесплатних биоскопских пројекција, награда, плесних аниматора и дружења са специјалним гостима фестивала. Идеја фестивала је да се савременој публици приближи сва магија и лепота џез музике, њених усковитланих ритмова и заводљивих мелодија, али и једно лепше и хуманије време које је ова музика изворно обележила.
Улаз на све концерте и друге програме фестивала је бесплатан.
За резервације места у Клубу Академије 28 позовите 011 3619 342
ПРОГРАМ ФЕСТИВАЛА
26.2.2020. од 20ч
Традиционални џез и разигране двадесете
Фестивал „Рођендан џеза“ свечано ће бити отворен 26. фебруара, на дан када је давне 1917. објављена прва грамофонска плоча са звуком џеза. Први дан фестивала резервисан је за отварање изложбе фотографија Желимира Гвојића ел гвојоса под називом „Џезерске скривалице“ и концерт „Београдског диксиленд оркестра“ – једине институције традиционалног џеза на Балкану. Изложба ће бити свечано отворена у 18ч у Галерији Академије 28, а на њој ће поред аутора фотографија, Желимира Гвојића, говорити и Владимир Рацковић, идејни творац фестивала „Рођендан џеза“ и академик Павле Јовановић.
Више информација о изложби фотографија прочитајте ОВДЕ.
У Клубу Академије 28 нас од 20ч очекује јединствен музички спектакл „Београдског диксиленд оркестра“ који ће изводити најпопуларније џез композиције с почетка 20. века, а које су у то време писане као музика за плес. Предвођени уметничким руководиоцем, вокалним солистом и бенџоистом Владимиром Рацковићем, „Београдски диксиленд оркестар“ ће покушати, барем на једно вече, да у Клубу Академије 28 оживи узаврелу и лепршаву атмосферу џез клубова из периода џез ере и прохибиције!
За посетиоце који понесу неки детаљ или се обуку у духу епохе, у стилу двадесетих година 20. века, Академија 28 је припремила низ награда, као и за оне који су спремни да на плесном подијуму заплешу чарлстон, Black Bottom, cakewalk или One-Step.
Више информација о настанку диксиленда прочитајте ОВДЕ
Четвртак, 27.2.2020. од 23ч
Совјетски и руски џез
Руски џез саксофониста Олег Кирејев налази се годинама уназад у самом врху светске џез сцене, а сву раскош свог талента показаће нам друге вечери фестивала „Рођендан џеза“, у четвртак, 27. фебруара од 23ч у Клубу Академије 28. Осим у музичком делу програма, Олег Кирејев ће истог дана од 19ч учествовати и на трибини „Џез у доба комунизма“ која ће се одржати у Синема кафеу Академије 28. На трибини ће поред Кирејева говорити и Владимир Рацковић, Јован Маљоковић, Ђорђе Милутиновић и Тања Мијатовић. Посетиоци другог дана фестивала „Рођендан џеза“ биће у прилици да након трибине „Џез у доба комунизма“ уживају и у бесплатној биоскопској пројекцији првог совјетског мјузикла, џез комедије „Весели људи“ (1934) која је недавно ретуширана и колоризована.
Више информација о бесплатној филмској пројекцији комедије Весели људи прочитајте ОВДЕ
Више информација о програму трибине Џез у доба комунизма прочитајте ОВДЕ
Олег Кирејев се сматра пиониром етно џеза у Русији, а музичку каријеру је започео свирајући традиционални џез прожет елементима башкирске народне музике. САД, колевку џеза, освојио је етно-џез пројектом Feng Shui Jazz Theatre за који је био номинован за награду Gremmy 2008. године. За Кирејева је карактеристично да из различитих музичких традиција са којима долази у контакт, између осталог и српском, узима оно најбоље и оно што кореспондира његовој уметничкој личности и то ставља у савремени музички контекст и нове аранжмане. Издао је петнаест албума на којима се налази жанровски различита џез музика.
Петак, 28.2.2020. од 23ч
Динамична фузија џез и етно звука
Јован Маљоковић, наш истакнути и светски признат џез саксофониста и композитор, добитник награде за животно дело од стране „Нишвил“ џез фестивала, наступиће са својим „Балкан салса бендом“ треће вечери фестивала „Рођендан џеза“, у петак, 28. фебруара од 23ч. Публика ће бити у прилици да ужива у јединственом и енергетски набијеном споју традиционалног џеза са мелодијама и ритмовима етно музике са Кубе и Балкана.
Бенд окупља најбоље српске џез музичаре који су заједно са својим фронтменом, Јованом Маљоковићем, представљали Србију на фестивалима широм Европе (Немачка, Аустрија, Француска, Швајцарска) и издали низ студијских албума. Њихова музика је витална, разиграна, вибрантна и мами посетиоце на плесни под.
Субота, 29.2.2020. од 23ч
Истанчани музички crossover групе Fish in Oil
Фестивал „Рођендан џеза“ затвориће Fish in Oil, један од најбољих и најомиљенијих београдских инструменталних састава који негује fusion и crossover приступ у својим ауторским композицијама. У њиховој јединственој вештини извођења и импровизовања публика ће моћи да ужива у суботу, 29. фебруар од 23ч у Клубу Академије 28.
Музика коју ствара Fish in Oil је експериментална, авантуристичка, садржајна, слојевита, саткана од укуса и емоције коју публика непогрешиво препознаје на прво слушање због чега су концертне сале када они наступају испуњене до последњег места. Њихови инструментали прожети су импровизацијама и референцама на многобројне музичке стилове као што су блуз, свинг, џез, рок, панк, филмска и експериментална музика због чега група годинама уназад успешно комуницира са различитим профилима публике и различитим генерацијама. Бенд је до сада издао четири ауторска албума: „Полуострво“ (2012), „Дрнч“ (2013), „Три кључа“ (2016) и „Све ће бити у реду“ (2018), и наступао на свим водећим фестивалима у Србији и Европи.
Улаз на све концерте и друге програме фестивала је бесплатан.
За резервације места у Клубу Академије 28 позовите 011 3619 342
Захваљујемо се слатком спонзору фестивала посластичарници „Голуб“ из Панчева и од срца Вам препоручујемо да пробате њихов слатки програм, а нарочито торте!
Представа описује савремени друштвени тренутак у нашем поднебљу.
Једна недеља, нерадан дан, група оснивача младе фирме договора како да се спаси од пореске инспекције која је најављена за понедељак. Главни протагонист и оснивачи фирме Марко, Сара, Миле и Лука дочекују Петра, човека из сенке и надају се најбезболнијем решењу проблема.
Али, шта ако у ствари ништа није онако како изгледа?
Представа је рађена по мотивима филма „Седам година“ (7 anos).
Играју:
Ђорђе Крећа
Катарина Јовановић
Никола Тодоровић
Никола Благојевић
Никола Драгашевић
У суботу 21. март 2020. године, у Клубу Академије 28 очекује вас бенд Винил Рихеб .
Београдски бенд који осваја публику својим интерпретацијама страног и домаћег рока. За незаборабне свирке су задужени Реља Обреновић за бубњевима, Вељко Глушчевић за бас гитаром, Мирко Станојевић – соло гитара, Александар Милошевић за ритам гитаром, а на све то иде, наравно, очаравајући глас Сање Божић.
Наступ који се не пропушта! Видимо се у суботу, 21. март 2020. godine.
Мало који љубитељ хумора и комедије није чуо за Маринка Ћутука који је четири сата чамио чекајући, а и његове чувене реченице: да сам нормалан полудио бих! Сећамо се и популарног оџачара Веселог и његовог – Прими ме! Управо ова два лика причају о својим судбинама, о пријемном испита за глуму, али и свим другим животним дешавањима. Док Ћутук Еро са овога света говори о „нашем свијету“ и регионалним променама, Весели као Босанац, избеглица, говори о искуствима из „белог“ света.
Публика ће имаће прилике да се присети неких од легендарни сцена, али и ужива у новим комичним моментима, све то по први пут у стенд ап варијанти.
Које су најновије клетве Ћутука, како данас изгледају имитације некадашњих лидера и како изгледа адаптација чувене песме Алексе Шантића „Остајте овде“ преименована у „Да ли да останем овђе“!?
Жељко Нинчић је од 1985. године па до сада одиграо представу „Аудиција“ (Аудиција, Нова Аудиција, Најновија Аудиција – прими ме) око 3000 пута пред око 2 милиона гледалаца!
17. јауара 2020. године u Клубу Академије 28 имаћемо прилику да чујемо бенд Недjеља Поподне.
Бенд који осваја београдске рок клубове већ дужи низ година, другопласирани на такмичењу бендова „Авети прошлости“ у организацији Радија Лагуне, први пут ће наступити у Клубу Академије 28, а публика ће имати прилику да се присети старих домаћих рок хитова и да ужива у атмосфери какву само они знају да направе.
Кејв Догс (The Cave Dogs) опет у Клубу Академије 28!
После кратке паузе, 18. јануара 2020. године у Клубу Академије 28, наступаће Ник Кејв Трибјут у извођењу „Кејв Догс-а“ који је настао из жеље публике за слушањем одабраног Кејвовог репертоара. Посетиоци ће бити у прилици да чују најпознатије Кејвове песме у интерпретацији „Кејв Догс-а“ који ће покушати да задовоље укус сваког љубитеља квалитетне рок музике.
У четвртак 05. децембра 2019. године са почетком у 22ч наступа јединствени Петер Михелич Трио. Њега чине пијаниста Петер Михелич, контрабасистa Бранко Марковић и тенор-саксофон Предраг Ревишин.
Петер Михелич, рођени Словенац, пијаниста богате каријере испуњене радом са реномираним музичарима попут Кларк Терија, Марк Марфија, Џими Коба, Кенија Вашингтона, Душка Гојаковића, Ете Џоунс, али и неколицином млађих музичара у успону. Наступао је у најпрестижнијим америчким џез клубовима, али и џез фестивалима.
Новосађанин, Бранко Марковић, незаобилазна фигура домаће џез сцене, наступао је са свим значајним домаћим музичарима и бендовима, као ивеликанима светске џез сцене. Он је суоснивач и уметнички директор Норт Сити Џеза (North City Jazz) и Блуз Фестивала у Косовској Митровици од 2003. и Вајтфилд Џез Фестивала (Whitefield Jazz) у Бијелом Пољу, Црна Гора, од 2007.
Предраг Ревишин, професионални џез музичар и предавач. Био је басиста Биг Бенда РТС у Београду, али истовремено и стални члан Ројал Гарден Диксиленд Бенда. 1998. преселио се у Јужну Африку где је сарађивао са многим локалним и интернационалним именима попут: Кевина Гибсона, Џек ван Пола, Ренеа МекЛина, Вуси Кумало. 2001. године се вратио у Београд, где тренутно ради као учитељ и координатор програма у Џез ЕПИцентру.
Несвакидашњи спој истактнуих уметника ће вас одвести у чаробни свет џеза.
